Može li Srbija za Kosovo da primeni ruski model?

EPA/Đorđe Savić

Rusija je usvojila zakon kojim povredu teritorijalnog integriteta izjednačava sa ekstremizmom.

Stručnjaci smatraju da to može da se iskoristi kao argument sa srpske strane kada je u pitanju Kosovo, ali, vođeni dosadašnjim iskustvom, neki su skeptični da će međunarodni faktori imati sluha za bilo koji, pa i taj argument.

Prema ruskom zakonu, ekstremizam nije samo narušavanje teritorijalnog integriteta Rusije, već i otuđenje dela njene teritorije. Usvajanjem zakona, Rezoluciji 1244 je ojačana pozicija u odbrambenoj liniji Srbije u pregovorima o Kosovu, ocenjuju naši sagovornici.

Ruski zakon – novi argument za Kosovo

Politikolog iz Gračanice Stefan Filipović smatra da usvajanjem tog zakona Rezolucija 1244 dobija dozu ruskog interesa da brani suverenitet i teritorijalni integritet kao univerzalnu vrednost međunarodnog prava.

„To nama daje kao državi i narodu još jednu nadu više da će Rusija stajati na liniji odbrane međunarodnog prava, koja je ovog puta na našoj strani“, istakao je Filipović.

Usvajanjem zakona, Rezoluciji 1244 je ojačana pozicija u odbrambenoj liniji Srbije
On je napomenuo da međunarodno pravo dobija na značaju zbog političkih i ekonomskih polova poput Pekinga i Moskve, što ocenjuje kao dobru stvar za Srbiju kada je reč o Kosovu.

Politički analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje da je donošenje takvog zakona u Rusiji logičan potez, s obzirom na to da nije nastala ujedinjenjem više država ni konsitutivnih naroda, već je plod vekovne državotvorne aktivnosti ruskog naroda – u svom ustavnom sistemu nema pravo na otcepljenje federalnih jedinica.

Zbog toga, smatra on, ima smisla da Srbija, za koju važi isto i koja je uz to unitarna država, po uzoru na Rusiju, usvoji sličan zakon, pogotovo u momentu kada su u toku pregovori o Kosovu, čime bi se poslala poruka da nismo spremni da prihvatimo lažnu kosovsku nezavisnost.

Teška pregovaračka pozicija

S druge strane, politički analitičar Jelena Vukoičić smatra da korišćenje usvajanja tog zakona kao argument neće imati značajan efekat, jer je sve što se dešavalo na Kosovu od 1998. godine bilo direktno kršenje međunarodnog prava.

„Mi možemo da pokušamo da u pregovorima koristimo sve relevantne pravne i političke argumente i iskustva drugih zemalja, ali ovo s čim se mi suočavamo je, kada govorimo o Kosovu i Metohiji, gola politika sile jednog dela moćnih zapadnih država, koje su u nekom trenutku odlučile da će da od Kosova naprave nezavisnu državu“, objašnjava Vukoičićka.

Ona ističe da je Srbija u vrlo teškoj pregovaračkoj poziciji, jer pregovara sa ljudima koji nikada to nisu ni hteli i koje ne zanimaju ni pravo ni pravda.

„Naravno, mora da se pregovara, nema drugog izbora. Srbija treba da koristi sve argumente koji dođu pod ruku – svaki slučaj iz međunarodnog prava i politike koji može da se poveže sa ovim“, naglašava ona.

Republika Srpska – druga priča

Osvrćući na slučaj Republike Srpske i BiH u tom pogledu, Anđelković kaže da treba imati u vidu da je to složena državna zajednica sastavljena od dva konstitutivna entiteta i tri državotvorna naroda, zbog čega Republika Srpska, kao država članica konfederacije BiH, ima legitimno pravo na samoopredeljenje.

„U tom slučaju, ekstremizam bi bio osporavanje konstitutivnih prava Republike Srpske, a ne odluka da ona budu realizovana. Šta je ekstremizam zavisi od konkretnih slučajeva. Nisu moguće generalizacije“, napomenuo je Anđelković.