Australijski naučnici pokušavaju da recikliraju ljudski urin za koji veruju da bi mogao da bude „tečno zlato“ za prehranu biljaka u gradskim parkovima.
Australijski istraživači ispituju da li bi urin mogao biti jeftin i održiv izvor đubriva za biljke i travnjake u gradskim parkovima.
Studija, koju je sproveo Univerzitet Grifit, ima za cilj da otkrije da li bi „toaleti za odvođenje urina“ koji se testiraju u Brizbejnu i Sidneju, mogli da izdvoje dragocene izlučevine kalijuma, fosfora i azota pre nego što nestanu u kanalizacionom odvodu.
– To je savršeno ‘tečno zlato’ i trenutno ga samo bacimo u toalet – rekla je vanredna profesorka Karla Bil sa Instituta za istraživanje gradova Grifit Univerziteta.
Bil je rekla da će četvorogodišnji projekat istražiti različite dizajne toaleta i uključiti novu tehnologiju koju je razvio hemijski inženjer sa Univerziteta u Melburnu.
Ljudski urin je sterilan, ali može sadržati i nepoželjne materije kao što su bakterije, hormoni i antibiotici koje je potrebno obraditi.
– Ali dobra stvar su azot, fosfor i kalijum koje biljke vole. Imamo tehnologiju. Problem je u razmatranju regulatornih odobrenja i navođenju naših zdravstvenih i odeljenja za planiranje da shvate ovo – rekla je Bil.
Ispitivanje je deo inicijative poznate kao „Nutrienti u kružnoj ekonomiji“ koju vodi Univerzitet tehnologije u Sidneju i koja uključuje druge univerzitete, kao što je Grifit, i komercijalne i vladine partnere.
Ispitivanje će razmotriti sve rizike po zdravlje od upotrebe ljudskog urina, kao i istražiti da li je ekonomski isplativ izvor đubriva.
– Identifikovane su potencijalne lokacije u parkovima u Brizbejnu i Sidneju, ali još uvek postoje konsultacije i regulatorna odobrenja o kojima treba pregovarati – rekla je Bil.
Specijalni toaleti bi mogli da budu postavljeni do kraja ove godine.
Bil je rekla da je proizvodnja azota energetski intenzivna, a da je fosfor ograničen resurs koji se kopa.
– Kao društvo, ako želimo da postignemo nultu emisiju ugljenika, moraćemo da se odmaknemo od sintetičkih đubriva – ističe profesorka Bil.
Ispitivanje će koristiti tehnologiju koju je razvio doktor Stefano Fredžia, hemijski inženjer sa Univerziteta u Melburnu, koji je dizajnirao sistem za samonapajanje koji koristi električna naelektrisanja i membrane za odvajanje vrednih elemenata iz urina.
– To je jedna od nekoliko tehnologija koje su razvijene u poslednjih 10 godina. Koristili smo ljudski otpad od početka vremena, ali smo nedavno postali opravdano izbirljivi”, rekao je on, rekavši da je savremeni život dodao zagađivače kao što su farmaceutski proizvodi i patogeni u tok ljudskog otpada. Naši stilovi života su se promenili. Ova tehnologija koju razvijamo treba da reši ovo – rekao je doktor.
On je rekao da tečno đubrivo proizvedeno ovom tehnologijom – koje može biti samo kocka od 20 santimetara u zavisnosti od potrebne zapremine – ima miris amonijaka „koji nije tako težak za naše noseve“ kao ljudski urin.
Profesor Stjuart Kan, stručnjak za upravljanje otpadnim vodama na Univerzitetu Novog Južnog Velsa koji nije uključen u projekat, rekao je da će u budućnosti fosfor verovatno postati oskudan i da će društva biti primorana da pronađu nove izvore.
– Postoji veliko interesovanje za odvajanje urina, posebno u delovima Evrope i Skandinavije. Fosfor nije obnovljiv, ali ga koristimo kao đubrivo i sa njim uzgajamo svo povrće, a onda ga na kraju ispuštamo u toalet. Nemamo načina da ga povratimo iz okeana i nema novog fosfora koji se taloži – rekao je Kan.
Postoje rizici po javno zdravlje koje treba kontrolisati, ali postoje dobri razlozi da se misli da se to može veoma dobro uraditi, smatraju istraživači.
– Jednom kada ljudi shvate važnost održivog korišćenja ograničenih resursa, mislim da će to nadmašiti faktor odbojnosti – veruje Kan.
