Može li Julija Navaljna da ujedini rusku opoziciju posle smrti muža?

Tanjug/AP

Udovica Alekseja Navaljnog obećala je da će preuzeti ulogu pokojnog muža, ali postoji neslaganje među onima koji se protive Putinu.

Dva dana pre smrti, Aleksej Navaljni napisao je poruku za Dan zaljubljenih posvećenu njegovoj supruzi i muzi Juliji.

“Draga, mi smo kao u pesmi (Hope) – između nas ‘postoje gradovi, svetla aerodroma, plave snežne oluje i hiljade kilometara'”, napisao je 14. februara, na Dan svetog Valentina.

“No, osećam te pored sebe svake sekunde i volim te sve više i više”, dodao je pored fotografije na kojoj je sa Julijom Navaljnom (47), visokom i plavom bankarskom službenicom koju je upoznao 1998. tokom odmora u Turskoj.

Dva dana nakon ove objave na društvenim mrežama, koja mu je bila poslednja kako se kasnije ispostavilo, Navaljni (takođe 47) je pao i preminuo. Njegova udovica i prijatelji veruju da je reč o političkom ubistvu iza kojeg stoji Kremlj.

Navaljna je poručila da će preuzeti muževljevu ulogu na čelu Fonda za borbu protiv korupcije, organizacije koja se nekad protezala širom Rusije, objavljivala dokumente o korupciji i organizovala ogromne skupove.

Kremlj ju je zabranio kao “ekstremističku”, raspustio je, krivično gonio desetine zaposlenih – neki od njih su dobili i do devet godina zatvora – te naterao mnoge da napuste Rusiju.

Zakletva u Minhenu

Smrt Navaljnog i očekivani reizbor predsednika Vladimira Putina na izborima u martu mogu biti signal čak i oštrijim udarima na svaki oblik neslaganja ili kritika na račun rata u Ukrajini.

Međutim, opozicionari i analitičari smatraju da, kako bi postala neosporna čelnica ruske opozicije u egzilu, Navaljna mora nadići duboko neslaganje koje postoji između rasutih i nejedinstvenih grupa koje su često kritikovale njenog muža.

Samo nekoliko sati nakon što je saznala za smrt muža, Navaljna je govorila na bezbednosnoj konferenciji u nemačkom Minhenu – i nije zvučala kao ranjiva, ožalošćena udovica.

Odevena u plavo odelo, sa kosom zavezanom u rep i licem zgrčenim od bola, nije pustila suzu, već je zvučala više kao valkira (mitska nordijska ratnica) koja se kune u osvetu.

– Želim da Putin, krug ljudi oko njega, svi njegovi prijatelji i njegova vlada znaju da će snositi odgovornost za ono šta su uradili našoj državi, mojoj porodici i mužu. A taj dan će doći uskoro – kazala je i dobila ovacije.

Tri dana kasnije je obećala da će „nastaviti“ rad Navaljnog.

“Molim vas da delite moj bes. Moj bes, moju ljutnju, moju mržnju prema onima koji su se usudili da ubiju našu budućnost”, poručila je u video-snimku koji na YouTubeu ima više od pet miliona pregleda.

Hod po napetom užetu

Saradnici njenog pokojnog muža su uvereni da ona može postati njegov savršeni naslednik i kako će takođe pomoći da se premoste razlike u aktivizmu protiv Kremlja.

– Da li će imati dovoljno resursa da nastavi? Ona ima više snage nego mnogi od nas. Da li će biti uspešan političar? Rusiji su već dugo potrebne kreativne žene u politici i dugo će postojati velika potražnja za takvim ličnostima – govori Aleksander Zikov koji je vodio ogranak Fonda za borbu protiv korupcije u zapadnom gradu Kostromi pre nego što je pobegao u Holandiju.

– Zbog svega toga: da, verujem u Juliju Navaljnu – kazao je za Al Džaziru.

Ona treba da preuzme veliku ulogu, smatra Zikov, ali mora i da hoda po zategnutom užetu kako bi ujedinila ljude iz drugih opozicionih grupa koje rade u egzilu ili skriveno deluju u Rusiji.

Rad Navaljnog doveo je do organizovanja nekih od najvećih protestnih skupova u ruskoj postsovetskoj istoriji, stvorivši internet „mašinu istine“ gde su se slale žalbe na birokratske prepreke, raskopane ulice i propale krovove, kao i aplikaciju za glasanje za političare koji su protiv Kremlja.

Aleksej i Julija su se venčali 2000. godine kada je Putin prvi put izabran za predsednika. Oboje su se pridružili najstarijoj liberalno-demokratskoj stranci Jabloko (jabuka na ruskom) koja je bila prisutna u Državnoj Dumi, Donjem domu ruskog Parlamenta.

Ipak, Navaljna je više volela da bude sa njihovom decom, Darijom i Zaharom. Retko je učestvovala u radu svog muža.

Navaljni kao nacionalista

S druge strane, on nije bio zadovoljan stranačkim samozadovoljstvom i oprezom prema sve tvrdokornijoj politici Putina. Kada se završavao drugi mandat Putina, 2007. godine, Navaljni je izbačen iz Jabloka jer je učestvovao u Ruskom maršu, godišnjem skupu ekstremno desničarskih nacionalista, monarhista i belačkih supremacista.

Navaljni je takođe sufinansirao Pokret nacionalnog oslobođenja Rusije, nacionalističke grupe, zajedno sa Zaharom Prilepinom koji se kasnije borio na strani ukrajinskih separatista i postao čelnik Socijalističke stranke bliske Kremlju.

Mnogi ruski liberali i demokrate ne mogu da zaborave niti oproste nacionalizam Navaljnog i uvredljive istupe o muslimanima koje je jednom nazvao „bubašvabama“.

– Kada mi je rekao da budućnost Rusije pripada samo nacionalističkom ruskom političkom procesu, rekao sam: “U redu, dečko. Više ne pričamo” – za Al Džaziru je 2021. izjavio Lev Ponomarjov koji predvodi grupu Za ljudska prava, čije je sedište u Moskvi, i koga je Kremlj stavio na crnu listu kao „stranog agenta“.

Navaljni je ublažio svoje stavove i fokusirao se na objave tekstova i snimaka na internetu u kojima otkriva korupciju Kremlja, ali nikad nije odbacio svoje nacionalističke stavove. Pokrenuo je Fond za borbu protiv korupcije čije su se kancelarije brzo otvorile širom Rusije.

– Ljudi sa kojima će Navaljna morati da radi su prilično autoritarni momci – govori Boris Bondarev, iskusni ruski diplomata koji je bio u kancelariji UN u Švajcarskoj i koji je dao ostavku nakon što je Moskva pokrenula otvorenu invaziju na Ukrajinu 2022. godine.

– Navaljna treba da povuče tanku, osetljivu liniju i poruči: “Ujedinimo se oko sećanja na Alekseja Navaljnog, ali ne u njegovom timu, već nekako oko njega, pa da svi mogu dati svoj doprinos i svi ćemo biti jednaki” – ističe Bondarev.

Međutim, aktuelni publicitet Navaljne mogao bi doprineti sa dotokom velikih zapadnjačkih donacija koje bi mogle privući druge lidere opozicije i aktiviste.

Trenutno je najveći njen zahtev prilično žestok – traži od Zapada da ne prizna rezultate nadolazećih predsedničkih izbora u Rusiji. I već dobija značajnu podršku.

Ona se 19. februara kratko susrela sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom koji joj je obećao „nove velike sankcije“ Putinu. Narednog dana je Bela kuća objavila popis sa više do 500 pojedinaca i kompanija koji doprinose ratu u Ukrajini i kojima su uvedene sankcije.