Ako ste ikada jeli određenu vrstu hrane i nakon nje se osećali umorno i tromo, onda je ovo sigurno jedan od dokaza da vrsta hrane koju jedemo zaista utiče na to kako se osećamo.
Baš kao što se osećamo umorno i bezvoljno kada posegnemo za brzom hranom, postoje i druge namirnice koje mogu da podstaknu osećanje sreće, da nas umaraju, ili da nam daju preko potrebnu energiju.
Uz užurban način života, lako je prevideti važnost izbora kvalitetne hrane, ali činjenica je da ono što jedemo direktno utiče na naš mozak i emocije.
Naravno, hrana nije jedini faktor koji može uticati na raspoloženje. Ostali faktori uključuju stres, okruženje i nedostatak sna.
Međutim, kada je hrana u pitanju, dokazano je da određene namirnice mogu da vam poboljšaju raspoloženje na prirodan i zdrav način, a mi smo istražili koje su.
Hrana za bolje raspoloženje
Orašasti plodovi
Ako niste ljubitelj orašastih plodova, možda je vreme da to promenite. Uključite ih u svoju ishranu na bilo koji način, jer su određeni orasi i semenke, kao što su brazilski orasi, bademi i pinjoli, dokazano dobri izvori cinka i selena, koji su važni za funkciju mozga.
Svi su bogati zdravim mastima i omega-3 masnim kiselinama, koje podržavaju zdravlje mozga, a sadrže i magnezijum, koji pomaže u opuštanju i smanjenju simptoma anksioznosti.
Bobičasto voće
Bobice sadrže širok spektar antioksidanata i fenolnih jedinjenja koja igraju ključnu ulogu u borbi protiv oksidativnog stresa.
Ako ne možete da ih nađete sveže, možete da kupite smrznute bobice i uključite ih u ishranu – pune su antioksidanata koji štite mozak od stresa i upale.
Banane
Banane su prava riznica hranljivih materija. Bogate su vitaminom B6, koji stimuliše proizvodnju serotonina, poznatog kao hormon sreće.
Njihov prirodni šećer obezbeđuje brz nalet energije, a vlakna pomažu u održavanju stabilnog nivoa glukoze u krvi, sprečavajući nagle promene raspoloženja.
Pored toga, banane takođe sadrže magnezijum, koji smanjuje stres i pomaže u opuštanju mišića.
Žitarice od celog zrna
Ovas, smeđi pirinač i kinoa sadrže složene ugljene hidrate koji se sporo razgrađuju, obezbeđuju stabilnu energiju i sprečavaju nagle padove nivoa glukoze u krvi.
Ove žitarice takođe stimulišu proizvodnju serotonina, što doprinosi osećanju sreće i smirenosti.
Studija o ženama u postmenopauzi iz 2019. sugeriše da je veći unos dijetalnih vlakana u vezi sa višim kvalitetom života mentalnog zdravlja koji su same prijavile, što uključuje eliminaciju simptoma depresije.
Zeleno lisnato povrće
Spanać, kelj, rukola i slično povrće su bogati folatima, vitaminima B-kompleksa koji igraju ključnu ulogu u proizvodnji neurotransmitera kao što je dopamin.
Dopamin je odgovoran za osećanje zadovoljstva, tako da je jedenje lisnatog povrća uz obroke odličan način da podržite svoj mozak i telo.
Masna riba
Losos, skuša i sardine sadrže visok udeo omega-3 masnih kiselina, koje su ključne za zdravlje mozga i smanjenje simptoma depresije.
Osim toga, bogate su vitaminom D, koji se često naziva “vitaminom sunca” jer pozitivno utiče na raspoloženje. Redovno uzimanje masne ribe može znatno da smanji anksioznost i da pomogne u održavanju mentalne ravnoteže, pa obavezno uključite ribu u jelovnik bar jednom nedeljno.