Naša usna duplja je dom za preko 6 milijardi mikroorganizama koje su smeštene u skoro 700 različitih vrsta, pa tako čine jedinstven ekosistem, jedan od najgušćih na planeti! Neke od njih pomažu zdravlju naših zuba i desni, međutim, postoje i one koje nam mogu izazvati mnoge probleme, kao što su karijes ili gingivitis.
U slučaju neadekvatne oralne higijene, ove “loše” bakterije će veoma brzo izazvati probleme, za koje mnogi smatraju da su lokalnog karaktera. Međutim, istina je da usta nisu izolovana od ostatka organizma i da naše oralno zdravlje direktno utiče na zdravlje čitavog organizma!
Kako bolesti desni i zuba utiču na mozak?
Kvalitetno oralno zdravlje je važno za održavanje zdravlja celog tela. Nažalost, mnogi ljudi zanemaruju svoje oralno zdravlje, ili nemaju informacije o pravilnom vođenju higijene usne duplje, što može dovesti do različitih problema, uključujući bolesti desni i zuba. Iako se ove bolesti obično smatraju lokalnim problemom usne duplje, postoje mnogi dokazi koji ukazuju na to da mogu uticati i na zdravlje mozga.
Povećan rizik od moždanog udara
Bakterije koje izazivaju bolesti desni i zuba mogu dospeti u krvotok i na taj način doći do mozga, što može izazvati upale i oštećenja krvnih sudova. To može dovesti do ateroskleroze (nakupljanje plaka u krvnim sudovima) i povećanog rizika od moždanog udara. Ateroskleroza može izazvati sužavanje krvnih sudova u mozgu i smanjenje protoka krvi, što može izazvati ishemiju (smanjenje protoka krvi u određenom području mozga) i moždani udar.
Osim toga, nelečeni karijes nosi povećan rizik od moždanog udara usled izliva krvi u mozak za 4,5 puta u poređenju sa osobama koje nemaju karijes. Iako izliv krvi u mozak čini samo 10 do 20 procenata svih moždanih udara, oni imaju daleko veću stopu smrtnosti u poređenju sa ishemijskim moždanim udarima.
Povećan rizik od demencije
Bakterije koje izazivaju bolesti desni mogu prodreti u mozak i izazvati upale koje mogu dovesti do oštećenja mozga i pogoršanja simptoma demencije. Inflamacija u usnoj duplji može dovesti do povećanja nivoa beta-amiloida u mozgu. Beta-amiloid je protein koji se prirodno nalazi u mozgu, ali se nakuplja u velikim količinama kod osoba koje boluju od Alchajmerove bolesti.
Ovaj protein stvara lepljive naslage koje se nazivaju amiloidni plakovi, a ove naslage se nakupljaju između nervnih ćelija u mozgu, sprečavajući normalno funkcionisanje nervnih ćelija i ometajući procese kognitivnih funkcija. Istraživanja su pokazala da upala u usnoj duplji može izazvati povećanje nivoa beta-amiloida u mozgu i povećati rizik od razvoja demencije.
Osim toga, upala u usnoj duplji može povećati propustljivost krvno-moždane barijere. To je barijera koja sprečava štetne materije da uđu u mozak iz krvotoka. Kada postoji upala u usnoj duplji, ova barijera može postati manje efikasna, što može dovesti do povećanog ulaska bakterija i drugih štetnih materija u mozak. Ovo dalje izaziva upalu u mozgu i povećava nivo beta-amiloida, što posledično može izazvati demenciju.
Povećan rizik od depresije
Upala u telu, uključujući upalu u usnoj duplji koja se javlja kod bolesti desni i zuba, može izazvati niz bioloških procesa koji mogu doprineti razvoju depresije. Na primer, inflamacija u telu može dovesti do povećanja nivoa citokina, hemijskih supstanci koje telo proizvodi kao odgovor na infekciju ili upalu. Visok nivo citokina povezan je sa povećanim rizikom od depresije. Istraživanja su pokazala da osobe koje pate od depresije imaju viši nivo C-reaktivnog proteina (CRP), markera inflamacije.
Pored toga, loše oralno zdravlje može uticati na kvalitet života osoba i njihovu sposobnost da se nose sa stresom. Bolovi i nelagodnost u ustima mogu otežati jelo i govor, što može dovesti do osećaja nezadovoljstva i stida. Ovo može dalje uticati na emocionalno blagostanje osobe i doprineti razvoju depresije.
Istraživanja su takođe pokazala da postoji povezanost između lošeg oralnog zdravlja i kvaliteta sna. Na primer, bol u zubima i desnima može ometati spavanje i dovesti do nesanice, a nedostatak sna se dovodi u čvrstu vezu s povećanim rizikom od depresije.
Lošije kognitivne funkcije
Upalni procesi u mozgu koji su uzrokovani bakterijama koje izazivaju bolesti desni mogu dovesti do oštećenja mozga i loših kognitivnih funkcija. Na primer, upala može dovesti do oštećenja hipokampusa, dela mozga koji je ključan za pamćenje i učenje.
Američki stručnjaci, kojima je rukovodio doktor Džejms Noubl, ustanovili su da bolest desni može negativno da utiče na funkcionisanje mozga kroz nekoliko mehanizama, između ostalog, izazivajući zapaljenske procese u celom organizmu, što je faktor rizika za gubitak mentalnih funkcija.
Tokom istraživanja analizirano je zdravstveno stanje 2.350 osoba starih 60 i više godina. Utvrđeno je to da oni ispitanici kod kojih je konstatovan Porphyromonas gingivalis, koji izaziva oboljenje desni, imaju problem da se posle nekog vremena prisete niza od tri reči čak trostruko veći. Takođe, dva puta je veći rizik od problema sa takozvanim odloženim verbalnim prisećanjem i oduzimanjem brojeva.
Šta možemo da uradimo?
Uz redovno čišćenje zuba i desni, važno je i održavati zdravu ishranu, izbegavati duvan i alkohol, i redovno posećivati stomatologa. Sve ove navike mogu pomoći u održavanju dobrog oralnog zdravlja, što će, imati pozitivan uticaj i na mozak.
Kada je u pitanju pravilna higijena usne duplje, postoje neke ključne navike koje treba usvojiti:
– Redovno pranje zuba je ključno za održavanje zdravih zuba i desni – preporučuje se pranje zuba najmanje dva puta dnevno, koristeći pastu za zube koja sadrži fluoride. Takođe je važno koristiti meku četkicu za zube, jer tvrde četkice mogu oštetiti desni i zubnu gleđ;
– Redovno čišćenje međuzubnog prostora – ovo može uključiti korišćenje konca za zube ili interdentalne četkice. Ove navike pomažu u uklanjanju ostataka hrane i bakterija iz usta, što može smanjiti rizik od karijesa i bolesti desni;
– Redovno odlaženje stomatologu radi pregleda i profesionalnog čišćenja zuba – stomatolog može pomoći u otkrivanju i lečenju problema pre nego što postanu ozbiljni, što može pomoći u očuvanju zdravlja zuba i desni.
Redovno i pravilno održavanje oralne higijene i poseta stomatologu mogu pomoći u očuvanju zdravlja zuba i desni, ali i imaju pozitivan uticaj na zdravlje mozga. Ove navike mogu pomoći u smanjenju rizika od različitih bolesti, uključujući bolesti srca i krvnih sudova, neurodegenerativne bolesti i depresiju. Zato, treba raditi na održavanju dobrog oralnog zdravlja, kao dela celokupnog zdravstvenog životnog stila.
