Miodrag Tešić, koga u Gornjem Milanovcu znaju uglavnom pod nadimkom Tešo, za sebe tvrdi da je od detinjstva adrenalinski zavisnik, zbog čega se oduvek bavio ekstremnim sportovima. Jedan je od prvih u ovom delu Srbije koji je vozio moto-trke na najtežim planinskim stazama, zbog čega mu se i danas klinci obraćaju sa molbom da ih poduči veštinama na motoru, mada su dečaci. Nestrpljivi su i hoće uspeh odmah.
A kada je shvatio da moto-trke i motori ne mogu da u potpunosti zadovolje njegovu želju za izazovima, počeo je da se bavi ekstremnim skijanjem, što ga je nekoliko godina potpuno ispunjavalo, ali i ovom sportu je prošlo vreme te se posvetio ekstremnom biciklizmu.
– Nakon ekstremnog biciklizma, od pre desetak godina, sebe sam pronašao u sečenju stabala i okresivanju na velikim visinama. I danas je malo ljudi u Srbiji koji se bavi ovim poslom, ali u vreme kada sam počeo bio sam prvi u Srbiji koji ima petlju da motornom testerom radi na visini od tridesetak metara. Na ovaj način pomažem sebi jer bez sportskih i životnih izazova ne mogu, a pomažem i ljudima koji imaju ozbiljne probleme zbog drveća koje, ponekad, preti da im sruši kuću. No, ni zarada nije zanemarujuća, mada ne i jedini razlog zbog čega se bavim poslom koji drugima ledi krv u žilama – ističe Tešić.
– Pre svega, da bi se neko bavio ovako ekstremnim zanimanjem mora da poznaje strah, da ima vrhunsku opremu, a moja oprema vredi 5.000 evra. Da je fizički veoma dobro pripremljen, da voli ono što radi i da se psihički pripremi za sve situacije sa kojima može da se susretne. Takođe, pre početka rada mora matematički da se izračuna gde će pasti stablo, ili delovi stabla koje odseca. Sve pripreme do najsitnijih detalja obavim na zemlji, ali i pored toga od velike je važnosti i moj pomoćnik Bogdan Stevanić, bivši kapetan Vojske Srbije, koji mi je neka vrsta navigatora i sa kojim sam dok sam u vazduhu u kontaktu radio-vezom. On je taj koji vodi brigu o nekim nepredvidivim stvarima koje se mogu dogoditi, ponašanju stabla i svega drugog, čime brine i o mojoj sigurnosti. Inače, raditi na visini od 20 ili 30 metara je nešto što je teško rečima opisati jer je doživljaj neverovatan i potpuno zadovoljava moju potrebu za adenalinom – objašnjava Tešić, koji proverava opremu i nakon završenog posla.
Svi koji su u situaciji da posmatraju Miodraga dok radi, pa i slučajni prolaznici, slažu se sa tim da je ono što on radi veoma teško i da je malo ljudi koji bi se bavili ovim poslom.
Ant
Pozivi iz cele Srbije
– Do sada nisam odbio nijednu ponudu i nije se desilo da posao ne uradim od kraja. Imam pozive iz Srbije i posla je sve više, jer mnogi nisu baš previše razmišljali kada su sadili drveće pored kuća i sada im predstavlja veliki problem. Nedavno sam oborio nekoliko stabala jela skoro u centru Gornjeg Milanovca, koje su bile visoke kao zgrada od sedam spratova i istinski sam uživao dok sam radio na toj visini – tvrdi Miodrag.
Ant:
Potpis na panju
Na kraju posla Miodrag obavezno motornom testerom na panju oborenog drveta ostavlja i svoj potpis. Sa TTM označi i kraj još jednog uspešnog adrenalinskog posla.
ŽMEĐUNAS:
