Pravljenjem suvenira počela je da se bavi pre 12 godina, kada je rađala decu i pokušavala da ispuni slobodno vreme na selu. U međuvremenu njeni suveniri su sertifikovani i u svom ateljeu u porodičnoj kući sada ih ima na stotine. Mnogo više ih je kod novih vlasnika od Amerike i Kanade do Australije.
– Kad uđem u atelje tu smo samo četkica i ja. Počela sam tako kada sam svojoj deci htela da dočaram Božić i Uskrs. Htela sam da im približim našu tradiciju na najlepši način. Ne samo da sam uspela u tome, već sam od toga napravila hobi i mali biznis, od koga ne može da se živi samostalno, ali može da bude dobra dopuna našem porodičnom budžetu. Da isto ovo radim bilo gde u svetu, verovatno bismo lepo mogli da živimo od toga – kaže Danijela.
Svaki predmet koji nađe, Danijela može da pretvori u suvenir. Pored toga, i namenski ih pravi. Tako se u njenoj kolekciji nalaze i opanci, liciderska srca, stolice, bokali, drvena jaja. Mnogi od njih nalaze se u kućama stranih ambasadora koji su ih dobili na poklon od naših predstavnika u svetu.
– Strancima se dopadaju moji radovi, jer su unikatni. Ne mogu da napravim dva ista. Poznajem prijatelje Emira Kusturice koji na putu za Mećavnik obavezno svrate kod mene da mu kupe neki poklon – dodaje Danijela.
Ova mlada žena je izradom suvenira uspela da radi ono što voli, zarađuje i istovremeno veći deo vremena provede sa porodicom.
Pomaže joj porodica
Danijeli pomažu suprug Jovan, koji u okolini Topole ima plantaže voća, i deca Matija i Jovana.
Oni pripremaju drvo, šmirglaju i farbaju, pakuju suvenire i prevoze ih na sajmove, na kojima izlažu predmete koje Danijela pravi uglavnom noću.
