Zapravo, “Alo!” je došao do saznanja da ih ima dve.
Čak i oni koji nikada nisu kročili u Vrnjačku Banju, čuli su za Most ljubavi, čuveno sastajalište učiteljice Nade i oficira Relje. Legenda kaže da su se u osvit Prvog svetskog rata, dok još rat ni slutili nisu, oni zavoleli i jedno drugom obećali. Ali dolaskom rata, Relja odlazi na front u Grčku, tamo se zaljubljuje u prelepu Grkinju i raskida zaruke sa Nadom.
Od tada devojke potrešene Nadinom sudbinom, u želji da sačuvaju svoju ljubav, na katance ispisuju svoja i imena svojih dragana, vezuju ih za ogradu mosta i ključeve simbolično bacaju u reku. Ono što samo retki znaju je da se legenda o tome kako je ovaj most dobio ime, vezuje za još dva imena, a “Alo!” je došao do njihovih potomaka.
– Moji kumovi, Dimitrije i Ljubica, bili su u obilasku Vrnjačke Banje kada su, baš na ovom mostu, čuli: “Gospođica Anka Popović se ovde sastajala i ovuda šetala sa svojom velikom ljubavlju, studentom Radićem. Po njihovoj je ljubavi most dobio ime. I nije bilo dileme koja Anka, jer je postojala samo jedna, kći čuvenog upravnika Banje, Veljka Popovića Stižanina, mog dede – počinje Nadežda Cica Poštić ispovest o ljubavi svoje majke Ane, za koju je i sama saznala spletom okolnosti.
– U porodičnoj kući, u kojoj sam odrasla sa roditeljima, našla sam jednu lepu kutiju u kojoj se nalazila mamina prepiska sa ujakom Dušanom, po kome danas gimnazija u Vrnjačkoj Banji nosi ime. Ujka je početkom rata otišao u borbu i tada je počela njihova prepiska u kojoj je pisalo da joj student Radić šalje pozdrave. A onda sam ugledala razglednicu na kojoj je pisalo: “Golubice moja, danas je juriš, mi odlazimo!”. Bila sam iznenađena da je mama imala ljubavni život pre mog tate. To je za mene bio šok, jer smo bile veoma bliske, a ja o tome nisam ništa znala.
Moja majka je bila divna supruga mom ocu, odana, odnosila se prema njemu sa toliko pažnje da ni po čemu niste mogli naslutiti da je pre njega imala drugu veliku ljubav koja joj je ostala večita patnja. Mislila sam da se moji roditelji vole i nisam ni slutila da na duši ima ranu. Plačući sam tu kutiju bacila, jer sam smatrala da je to skrnavljenje uspomene na mamu, o čijem životu očigledno ništa nisam znala. Tek kasnije mi je sestra moje majke potvrdila da je ta priča istinita – kaže Cica, objašnjavajući kako se njena majka Ana na kraju udala za oca Blažu.
– Mama je pomenutu razglednicu primila, ali studenta Radića više nikada nije videla. U Banju je stigla vest da je moj ujak, potporučnik Dušan Popović, poginuo na Mačkovom kamenu, kao i da su on i student Radić pali zajedno – govori naša sagovornica.
Međutim, Cica veli i da se po Banji svojevremeno pročula vest, da je posle mnogo godina, tada već doktor Radić, svratio u Banju sa suprugom Francuskinjom i ispričao da je bio zarobljen u logoru, mada to nikada nije zvanično potvrđeno.
