Rusija širi svoju vojnu infrastrukturu u blizini granice sa Finskom, što bi, prema mišljenju stručnjaka i zvaničnika, moglo biti priprema za potencijalni sukob sa NATO-om, prenosi The Wall Street Journal.
To uključuje proširenje vojnih baza u blizini ruskog grada Petrozavodska, koji se nalazi oko 160 kilometara istočno od Finske, gde je planirano da se smesti novo sedište koje bi potencijalno moglo da komanduje desetinama hiljada vojnika, piše list.
Zapadna vojska i obaveštajni zvaničnici upozoravaju da bi ove jedinice mogle da čine “okosnicu” ruskih snaga koje se pripremaju da se suprotstave NATO-u.
Od početka rata Rusije protiv Ukrajine, zvaničnici NATO-a sve više upozoravaju da bi Moskva mogla da počne agresiju na članice Alijanse u narednim godinama.
Finska, koja deli granicu od 1.300 kilometara sa Rusijom, optužila je Moskvu za izgradnju hibridnih operacija protiv te zemlje otkako se pridružila NATO-u 2023. godine.
Ruske oružane snage su trenutno aktivno angažovane u Ukrajini, gde snose ogromne gubitke u ljudskoj sili i tehnici. Poslednjih godina to je primoralo Moskvu da preusmeri trupe iz drugih regiona, a prošlog juna mediji su objavili istragu u kojoj se navodi da je većina ruskih kopnenih jedinica koje su ranije bile stacionirane u blizini Finske poslata u Ukrajinu.
Kristofer Kavoli, komandant američkih oružanih snaga u Evropi, upozorio je ranije ovog meseca da se Rusija oporavlja mnogo brže nego što se ranije mislilo.
– Uprkos značajnim gubicima na bojnom polju u Ukrajini, ruske oružane snage se oporavljaju i rastu bržim tempom nego što je većina analitičara očekivala – rekao je Kavoli komitetu Senata SAD.
Prema rečima generala, SAD očekuju da će Rusija proizvoditi 250.000 artiljerijskih granata mesečno, što bi joj moglo pomoći da stvori rezerve tri puta veće od zaliha SAD i Evrope zajedno.
Ruski ministar odbrane Andrej Belousov izjavio je prošlog decembra da Rusija treba da bude spremna za potencijalni sukob sa NATO-om u narednih 10 godina. Moskva je takođe izstupila sa nizom prikrivenih i otvorenih pretnji Zapadu u vezi sa njegovom podrškom Kijevu, uključujući upozorenja o mogućem nuklearnom odgovoru.
Zemlje NATO-a pored Rusije pojačale su pripreme za mogući sukob. Poljska i baltičke zemlje odlučile su da odustanu od sporazuma o zabrani protivpešadijskih mina i ojačaju granice sa Rusijom i njenim saveznikom Belorusijom, istovremeno pozivajući na povećanje troškova za odbranu širom Saveza.
