Zapad šalje Ukrajini oružje sve većeg dometa, a Rusija se priprema za rasplamsavanje rata i upozorava da on može da se proširi. Na krovove moskovskih solitera postavljeni su raketni sistemi protivvazdušne odbrane pancir S1.
Moskovljani su mirno posmatrali kako kranovi podižu kamione s lanserima na 16. sprat Ministarstva odbrane. Ratni reporter visokotiražnog “Moskovskog komsomolca” Saša Koc je preneo da je vojni vrh svestan rizika i da udari po Moskvi i okolini predstavljaju samo pitanje vremena. Nešto kasnije na internetu su osvanule fotografije pokreta protivraketnih kompleksa širom Moskovske oblasti.
Vašington se sprema da Kijevu pošalje i rakete ATACMS
dometa 300 kilometara i pikirajuće bombe GLSDB koje mogu da se ispaljuju iz višecevnih bacača raketa na ciljeve udaljene do 150 kilometara. Bivši sovjetski oficir Aleksej Leonkov uveren je da te projektile Ukrajinci neće koristiti protiv ruskih jedinica.
Civilni ciljevi
– Oni će gađati objekte vojne i energetske infrastrukture na Krimu i u regionima Rusije duž granice (Brjansk, Orel, Smolensk, Belgorod, Rostov) – rekao je Leonkov.
U međuvremenu je Ukrajina razvila dronove dometa 1.000 kilometara, a veruje se da to nije mogla da uspe bez pomoći Zapada. Moskva je od ukrajinske granice udaljena oko 460 kilometara a u krajnjem dometu su i krupni gradovi Južnog Urala gde je smeštena većina ruske namenske industrije.
Ovi dronovi mogu da ponesu bojevu glavu od 75 kilograma, što je malo da izazove veliku štetu, ali može da ima uticaj na poverenje Rusa u državno rukovodstvo. Prema različitim istraživanjima, trenutno u Vladimira Putina poverenje ima između 76 i 78 odsto stanovništva. Dva dana pre nego što su sistemi PVO postavljeni na moskovskim soliterima, Putin je poručio da Rusija proizvodi raketa koliko i SAD, a onih namenjenih PVO više nego ostatak sveta. Istovremeno su ruski zvaničnici s nekoliko visokih nivoa vlasti zapretili teškom odmazdom u slučaju da Kijev gađa ciljeve u dubini Rusije, a bivši predsednik Dmitrij Medvedev da nuklearna sila ne može da izgubi rat.
Pobeda neizbežna
Putin je istovremeno izjavio da je pobeda Rusije u ovom ratu neizbežna i pohvalio namensku industriju da je uposlila sve kapacitete, a reč je o najmanje oko 600 fabrika. Sve to oružje neprekidno se sliva na front, gde su ruske trupe preuzele inicijativu. Pritom je glavno pitanje oko kog lomi glavu ukrajinski generalštab gde će se pojaviti i udariti oko 165.000 ruskih rezervista koji su još u bazama i na poligonima za obuku u dubini Rusije.
Sigurna odbrana
Pancir S1, postavljen na krov Ministarstva odbrane u Moskvi je PVO sredstvo koje je kupila i Srbija pre tri godine. Služi za odbranu industrijskih i administrativnih centara i efikasan je protiv helikoptera, krstarećih raketa, dronova, navođenih projektila i aviona. Pancir S1 istovremeno može da prati čak 40 ciljeva i napadne četiri istovremeno raketama ili automatskim topovima.
Gori ceo front
Na Donbasu su nastavljene žestoke borbe oko Bahmuta, gde je popustila ukrajinska odbrana južno od grada i Rusi su sada blizu i poslednjem putu za snabdevanje ukrajinskih jedinica. Istovremeno se front rasplamsao u Zaporoškoj oblasti i ono što je u četvrtak ličilo na rusko izviđanje bojem u petak je dobilo obrise još oprezne ofanzive.
Naime, ukrajinske rezerve od oko 75.000 ljudi nalaze se u daleko, u Zapadnoj Ukrajini i tamo čekaju velike količine oružja koje im je obećao Zapad za prolećnu ofanzivu. Ruski izvori navode da je u međuvremenu Kijev zbog velikih gubitaka prebacio u Bahmut deo trupa iz Zaporožja čime je delimično ogolio taj deo fronta koji se oslanja na četiri velika utvrđena rejona. Ruske jedinice su iznenada napale Ukrajince ispred utvrđenog rejona Orehovo i zauzele četiri sela. Kijevske snage povukle su se na rezervne položaje, a izveštači s terena javili su da je reč o ruskom pokušaju da otkrije slabe tačke u odbrani protivnika. Međutim, već sledećeg jutra stigla je vest da su Rusi zauzeli i selo Lobkovo, oko 25 kilometara zapadno od Orehova, koje se nalazi na glavnom pravcu prema oblasnom centru Zaporožju od 750.000 stanovnika. Zauzimanjem Lobkova Rusi su počeli da zaobilaze utvrđeni rejon Kamjanskoe preteći da dopru do Dnjepra i opkole ga. U međuvremenu je stigla i vest o teškom bombardovanju Kamjanskog, ali i o ruskim napadima u zaporoškoj oblasti duž celog fronta koji je mirovao od jeseni.
Više mrtvih nego ranjenih
Vazdušna opasnost u petak je proglašena u 23 oblasti Ukrajine. Žitelji milionske Odese javili su o visokim stubovima dima koji su se vili po poljima u okolini grada, ali ne znaju šta je pogođeno. Zato su u Kramatorsku odmah javili da je u vrtiću sravnjenom sa zemljom uništena cela ukrajinska jedinica koja je tu prenoćila. Kijevska tajna policija odmah je podvrgla meštane istrazi, pošto se sumnja da je neko od njih javio Rusima gde su vojnici zanoćili.
O ogromnim gubicima ukrajinske vojske svedoče gradski sajtovi u provinciji. Svakodnevno se objavljuju umrlice stotina poginulih vojnika, a čak su i sela dobila vojnička groblja. Pritom, uglavnom je reč o mobilisanima iz Zapadne Ukrajine. Prvih meseci rata preovlađivale su vesti o poginulima sa Istoka, ali se sada stiče utisak da taj, ruskojezični deo zemlje, izbegava pozive u vojsku. I u velikim gradovima na Zapadu nastaje panika kada se pozivari pojave na ulicama, pa se na društvenim mrežama razmenjuju informacije gde se oni nalaze.
Broju žrtava doprinosi velika smrtnost ranjenika. Ukrajinski izvori navode da dve trećine njih ne preživi zbog loše medicinske pomoći. Tako je bolničar 128. brigade napisao da nema čak ni zavoja i da su oba automobila za evakuaciju ranjenika uništena.
