Naučnici su uspeli da utvrde razlog zašto orke još od 2017. godine terorišu velike bele ajkule u blizini obala Kejptauna.
Šetajući obalama Južne Afrike tokom 2017. godine, lokalni stanovnici su se mesecima iznenađivali prizorima koje su zaticali. Svaki put na lice mesta su pozivani i naučnici koji u prvom trenutku nisu mogli da daju logično objašnjenje. U razmaku od samo nekoliko meseci vode koje su zapljuskivale obale su na kopno izbacile nekoliko leševa velikih belih ajkula.
Da misterija bude veća nedostajale su im jetre, a jednom čak i srce.
Napadi su u narednim mesecima nastavili da se nižu, a naučnici su uspeli da identifikuju glavne osumnjičene, par orki po imenu Port i Satarbord. Razlog je bio, kako sada tvrde naučnici – energetski bogta i hranljiva jetra ajkule. Naučnici pretpostavljaju da je broj ajkula koje su napale orke mnogo veći ali i da nisu sva tela isplivala na obalu, kao i da ove dve orke nisu jedini pripadnici svoje vrste koje love ajkule.
Studija objavljena prošle nedelje u recenziranom časopisu African Journal of Marine Science, otkrila je da orke zamenjuju velike bele ajkule kao glavne predatore u Gansbaju – popularnoj destinaciji za posmatranje ajkula koji se nalazi u blizini Kejptauna.
– Kitovi-ubice su veoma vešti lovci. Ova dva su naučila kako da napadaju ajkule da bi došli do njihove masne hranljive jetre, koja može da teži i do trećine težine odrasle ajkule – objašnjava glavni istraživač i biološkinja Alison Tauner.
Istraživači su pokrenuli studiju 2017. godine nakon što su izvršili nekropsiju na ostacima žrtava, identifikovanih po njihovim prepoznatljivim leđnim perajima. Oni dodaju da su na početku 2017. godine, uočavali i do sedam ajkula dnevno u vodi. Međutim, nakon napada, ovi brojevi drastično padaju da bi do 2019. godine ovaj broj spao na ispod dva.
Zaključak naučnika je da su se velike bele verovatno na brzinu iselile iz voda, uplašene od strane vrhunskih predatora kao što su orke. A kad uzmemo u obzir činjenicu da mogu da narastu i do 9 m u dužinu, kao i da teže čak 7 t, nije ni čudo da se ajkule lako nađu na njihovom meniju.
Orke su u prirodi poznate kao veoma organizovane životinje. Love u jatima, a jelovnik im je veoma raznovrstan – od lignji i foka, pa do delfina i ajkula. Ipak, naučnici sugerišu da su i ajkule opasni protivnici. Nadgledajući obale i prateći označene ajkule, tim Alison Tauner je utvrdio da su velike bele ajkule prestale da posećuju delove južnoafričke obale u vodama u kojima patroliraju orke. Kao i da je sličan primer zabeležen i potvrđen u vodama oko San Franciska.
– Što više orki prolazi tim područjima, to ih se ajkule više klone – zaključila je ona.
Studija je takođe ispitala kakve posledice je ovo ostavilo na ekosistem. A rezultati govore u prilog činjenici da bi ovaj poremećaj mogao da dovede do trofičke kaskade – kada opadanje ili nestanak jednog predatora može da destabilizuje ceo ekosistem.
