– Svesni smo da sama ideja da osnujemo klub u ovom dibidus kontinentalnom delu sveta zvuči zanimljivo, ali verujte, postalo je još zanimljivije kada smo se razmahali svojim aktivnostima i počeli da plovimo Jadranskim, Jonskim, Egejskim morem. Tada više nije bilo povratka. Svi smo se zarazili – kaže Dejan Blagojević, predsednik Jedriličarskog kluba Kragujevac.
Klub još uvek nema jedrilice u svom vlasništvu. Potrebno je da ih imaju pet kako bi bili ravnopravni članovi Jedriličarskog Saveza Srbije i tako osnovali školu jedrenja za decu od 8 do 14 godina. Time bi, kažu, ispunili svoju misiju i pokazali da Šumadinci imaju talenat za more, iako je najbliže more udaljeno više od 500 kilometara.
Za kormilo samo uz sertifikat
Pojedini od njih tridesetak, koliko je trenutno moreplovaca u klubu, imaju svoje jedrilice i tako se ispomažu. Takođe, i iznajmljuju jedrilice za svoje plovidbe. Ovaj hobi, pak, podrazumeva dobru pripremu, tako da svi članovi imaju obuke i niko ne uzima kormilo u ruke dok ne dobije sertifikat za plovidbu. Svi su prošli školu jedrenja Vega koja radi po principima Kanadske škole jedrenja.
Većina kragujevačkih mornara položila je ispite i stekla status skipera obalske plovidbe, čime su stekli pravo da mogu da polove Mediteranom. Iza svakog od njih do sada je ostalo oko 1.000 nautičkih milja, a Blagojević u šali kaže kada bi svi članovi kluba spojili milje, već bi oplovili pola sveta.
Mornari iz Šumadije su različitih godišta i zanimanja. Ima studenata, profesora, oružara, arhitekata, pravnika, doktora, privatnika. Na obuci su savladali veštine upravljanja brodom, saobraćajne propise, meteorologiju…
Nasleđe SFRJAleksandar Nenković, arhitekta po struci, prvi je Kragujevčanin koji je imao brod u svom vlasništvu. Pre više od četvrt veka kupio je ljušturu broda u Portorožu i počeo sam da ga pravi. Kasnije je taj brodić zamenio uvoznim iz SAD, koji je sam dovezao iz Francuske do crnogorske obale. Igrom slučaja i on je more zavoleo u Splitu. |
Čedomir Lazić, vlasnik privatne firme, objašnjava ovu privrženost morskim talasima:
– Život počinje tamo gde se završava obala. Moreplovstvo je atraktivno, priznajem. Ali i zahtevno! Drugo, nije tačno da su Šumadinci netalentovani za vodu. U Kragujevcu imamo uspešan vaterpolo klub, naša deca pobeđuju na takmičenjima u plivanju. Ja sam se, recimo rodio na brodu, koji je plovio od Visa do Splita. Pa valjda se inkognito u moje gene ubacio neki mornarski kod – objašnjava Čeda zbog čega mu je draže otvoreno more od rodne Šumadije.
Vlade Urošević, profesor matematike na Tehničkom fakultetu u Čačku i PMF-u u Kragujevcu, u ovom klubu u sekciji vinsurfinga i obučava mlade da jedre na dasci. Plovidbu je zavoleo kao mladić kada je otišao kod brata u Split. Tamo su, kaže, mladi umesto automobila, imali brodiće i to mu se svidelo.
Dejan Srećković, vlasnik privatne firme, nije imao baš mnogo veze sa morem, ali je zavoleo jedriličarstvo i sada uživa u plovidbi celim Mediteranom kao da je rođen na brodu. I oružar Branislav Bojić, po struci mašinski inženjer, plovi i svom snagom želi da klub kome pripada ostvari svoj cilj.
– Cilj nam je da deca u Šumadiji imaju priliku da probaju nešto sasvim novo. Rešeni smo da na našem šumadijskom moru, na jezeru u Šumaricama, organizujemo obuku za jedrenje u klasama optimist – otkriva Bojić.
Jednu od ekipa mornara iz Kragujevca na jesen očekuje regata u Crnoj Gori, a posada tri broda odlazi na flotilu u Grčku. Dejan Blagojević, inače informatičar po struci, kaže da se nadaju da će do tada dobiti pravo da koriste jezero u Šumaricama za obuku i tako steknu punopravno članstvo u Jedriličarskom savezu Srbije. Za sada su pridruženi članovi. Imaju svoje prostorije u centru Kragujevca, upravni odbor i statut. Svi odreda priznaju da uživaju u plovidbi više nego u bilo čemu drugom i da na moru traže spas od problema u poslu i životu. Čak i kad more nije sasvim mirno.
