Svetska vest bila je da će sahrana pevačice Vitni Hjuston biti prenošena na internetu. Bilo je to 2012. godine, a pet godina kasnije brujala je cela Srbija kada je na Fejsbuku uživo prenošena sahrana najstarijeg brata Karića. Šokirao je javnost i Jutjub snimak sahrane iz Sombora – doduše, nesvakidašnje, jer ljudi u crnini na njoj nisu žalili, već su se veselili uz muziku i pentranje na sto.
– Na sahrani tetke, koja mi je bila veoma draga, pre više od 10 godina u kapelu na Bežanijskom groblju ušao je fotograf i nas uplakane pitao želimo li da se sahrana fotografiše. Tata i teča su odbili, dok smo mi ostali i dalje primajući saučešće, svako za sebe mislili: “Bože sačuvaj, ko još fotografiše sahrane.” Nekoliko godina kasnije, tata nam je, slažući stare fotografije, rekao da je pogrešio što je odbio fotografa – kaže Milica G. iz Beograda, koja je imala iskustva sa novim trendom u Srbiji i svetu.
Da se ovako važan događaj zabeleži fotoaparatom nekada je bilo uobičajeno, pa je jedna takva fotografija dragocena uspomena za njenu porodicu.
– Ne bismo znali kako su neki ljudi izgledali da nisu fotografisani 1941. godine na dedinoj sahrani, na primer. Uz to, to je i jedna od tek nekoliko dedinih fotografija. Zbog toga u novembru nisam reagovala kada je rođak mobilnim telefonom napravio nekoliko fotografija kada je počelo opelo na sahrani maminog brata – dodaje ova devojka za medije.
I svaki put kao da je prvi, ljudi se i dalje iznenade kada na platformama, gde je sve ulepšano, gledaju goli život, odnosno smrt. Iznenađenje je, čini se, manje ukoliko je reč o javnoj ličnosti. Ali, u vremenu kada je svačije privatno javno, jasno je da takva počast nije rezervisana samo za “zvezde”. A, i zašto bi bila? Zar nečija majka, tetka, suprug, nisu zaslužili istu slavu samo zato što nisu bili poznati? Ukoliko prihvatimo činjenicu da živimo u digitalnoj eri, jasno je da će ovakvih objava biti sve više. Ali, kako da prihvatimo to da u svakom trenutku na društvenim mrežama može da nam “iskoči” neki pokojnik?
– Ključna reč je tolerancija. Naučiti da živimo sa time da su drugi ljudi možda drugačiji, da njihovi izbori ne moraju biti slični našima. Neophodno je da se prihvati promena, kao nužna činjenica života i smrti u ovom slučaju. U nekim ranijim epohama su objave o rođenju ili smrti izvikivane na gradskim trgovima. Danas se to čini preko medija, a jedan od njih je Fejsbuk – kaže psiholog Radmila Vulić Bojović.
