Dragan Gavrilović
Lomljenje slavskog kolaca s domacinom slave Radovanom Maricem i drugim vernicima

Njegovo preosveštenstvo episkop australijsko-novozelandski Siluan, služio je zajedno sa sveštenstvom svetu liturgiju povodom crkvene i školske slave Sveti Sava u nedelju, 30. januara u Crkvi Sveti Sava u naselju Grinzboro u Melburnu.

– Neka je na zdravlje i na spasenje, draga braćo i sestre. Neka je srećna slava Sveti Sava, koju proslavlja ovaj hram i ova parohija. Radujem se, braćo i sestre, što sam ponovo u poseti gradu Melburnu i da se pomolimo gospodu Bogu za zdravlje, za spasenje, za snagu, za umnoženje naše vere i svake vrline, bez koje mi, kao pravoslavni hrišćani, ne možemo da živimo ovde na zemlji – pozdravio je vladika Siluan prisutne parohijane.

Episkop je podsetio vernike da je Savindan srpski duhovni dan, rođendan naše srpske autokefalne crkve.

– To je i jedan blagodatni događaj, kada se srpski narod sabira oko Svetog Save koji je trasirao put srpskom narodu, ma gde on živeo, od naše otadžbine do najudaljenijeg našeg oltara na Novom Zelandu i naših oltara u Australiji, Americi i drugim mestima. Isti put koji je trasirao Sveti Sava svakom Srbinu, a to je put jevanđelja kojim smo pozvani da idemo – istakao je vladika Siluan.

Prema njegovim rečima, poslednje dve godine nisu bile lake za srpski narod, i još uvek stvari nisu došlo na svoje mesto, jer je sve i dalje nesigurno i nestabilno.

Lomljenje slavskog kolaca s domacinom slave Radovanom Maricem i drugim vernicima

– Imamo raznih iskušenja. Imamo iskušenja u našim porodicama, u društvu, u crkvenom životu, u našoj zajednici i šire. Zato što, braće i sestre, postoji jedna borba, onoga duha koji odbacuje duh Božji, i koji radi protiv čoveka i Božjeg dela i Božjeg puta ovde na zemlji. I sve ono što nas snalazi, braćo i sestre, treba da bude jedna šansa i jedan trenutak da zastanemo i pogledamo u svoje srce, da pogledamo svoj život da vidimo gde smo, naspram jevanđelja Hristovog, naspram puta Svetoga Save – istakao je vladika.

Episkop Siluan je u svom obraćanju parohijanima u Melburnu naglasio da za pravoslavnog čoveka odstupanja nema, ma kako teško bilo.

– Moramo ostati ono što jesmo, moramo raditi na tome da sačuvamo svoju veru i svoj korpus, duhovni i nacionalni. Mi treba da budemo svetiljka narodu u našem okruženju, koji je često braćo i sestre – bezbožan. Da im budemo svetlost, da im pokazujemo pravu stazu i put Božji, kojim treba svaki čovek kao ikona božja da hodi – naglasio je vladika.

Prema rečima episkopa Siluana, za srpski narod je izuzetno važno da se sabira oko Crkve, kao što su to učinili povodom slave Svetog Save, i da na taj način obnavlja duhovnu snagu, osveži svoj put i misli i ispravi neke eventualne stranputice.

– I da se vraćamo s novom snagom i svežinom, nastavljajući da hodimo kao narod na Petom kontinentu putem naših svetih predaka, pre svega putem Svetog Save koga danas proslavljamo. Držite upaljeno kandilo vere u ovim sudbonosnim i teškim danima, ali koji nisu toliko teški da ne mogu da se prevaziđu, jer smo mi ljudi vere u Hrista i ni jedno iskušenje ne može da bude jače od te naše vere – rekao je vladika Siluan.

Litija ispred Crkve svetog Save

Vladika je čestitao ovogodišnjim domaćinima crkvene i školske slave Radovanu Mariću i Ani Josipović, kao i domaćinima za sledeću godinu Vladimiru i Mili Mišić, kao i administratoru parohije, ocu Čedomiru Videkaniću.

Školska slava

Sve srpske škole, kako je naglasio vladika Siluan, slave svog prosvetitelja i učitelja, i zaštitnika svih škola.

– Sveti Sava je večni prosvetitelj i putokaz našem vaspitanju i obrazovanju – naglasio je vladika.

Simeonu se ostvarila želja

Obeležavanje slave u Crkvi Svetog Save bilo je i prilika da vladika Siluan čestita novo rukoproizvedenom čtecu Simeonu Stanojkoviću, učeniku Srpske etničke škole u Kizborou.

– Čestitam mladom, ali veoma zrelom za svoje godine, Simeonu koji je danas primio čin čteca, prvi stepen sveštenosluženja u našoj crkvi. Želim mu svakog dobra i napretka od gospoda i blagoslova, i da umnožava dar koji je dobio – rekao je vladika.

Mladi Simeon je rekao da mu je oduvek bila želja da postane čtec – čitač u crkvi i da mu se ta želja konačno ispunila.

Simeon Stanojković

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here