Moraću da naučim da pucam!

UŽIVAJU: Ivana Maksimović i Danilo Anđušić

Košarkaš španskog Valjadolida i reprezentativac Srbije Danilo Anđušić prvi put otvara dušu o vezi sa srebrnom olimpijkom u streljaštvu iz Londona 2012. Ivanom Maksimović, jednom od najlepših dama srpskog sporta. Rešio je Danilo da se ne "krije" i da bez dlake na jeziku prezentuje svoju privatnost sa Ivanom, ali je razgovor, ipak, počeo sa
njegovim partijama u najjačoj košarkaškoj ligi Evrope, španskoj ACB.
– Mnogo sam zahvalan klubu na pruženoj šansi. Imam dovoljno minuta da steknem hrabrost i stabilnost, to mi je bilo vrlo bitno. Klub je promenio dosta igrača zbog finansijskih problema i bilo nam je teško da se svi uklopimo, zato je stanje na tabeli loše – analizira Anđušić.
Još dve godine ste pod ugovorom s Virtusom iz Bolonje. Da li se po završetku sezone vraćate u Italiju?
– Ne znam šta će biti, ali bih voleo da ostanem u Španiji, jer mi ovde sve "leži". Život je odličan, ljudi su mnogo slični nama. Ljubazni su, uvek raspoloženi za razgovor, hoće da pomognu, a i znaju da uživaju. Vreme je tokom cele godine lepo, tako da mogu da kažem da sam uvek znao da je Španija moja zemlja i veoma mi prija.
Poređenje s Beogradom?
– Što se tiče grada, Valjadolid je manji i veoma miran. Verovatno zbog dosta starijeg stanovništva, ali ima sve što ti je potrebno za lep život, tako da ne može da se poredi sa Beogradom. Dok Madrid… To je sasvim druga priča. Jedan od mojih omiljenih gradova trenutno. Mnogo ljudi, živi se brzo, vrlo je sličan Beogradu. Na svakom ćošku imaš ponešto da vidiš, slikaš. Ali, na kraju, Beograd je Beograd. Ono odakle si to ti je u srcu i to ne može ni sa čim da se poredi.
Šta vam se sviđa, a šta ne?
– Baš je malo stvari koje mi se ne sviđaju. Vrlo je teško naći neku zamerku, ali, na primer, možda to što ljudi sve obaveze ili ozbiljne stvari shvataju olako, dok ne dođe poslednji trenutak da se nešto reši. Po tom pitanju su baš ležerni, ali to verovatno kod njih tako funkcioniše, tako da se ne uzbuđuju previše. A, sviđa mi se baš mnogo stvari, najviše kako se ljudi ophode prema tebi, kako te cene i poštuju, iako si stranac, da li u klubu ili van košarke, ma svuda…
U vezi ste sa Ivanom Maksimović, kako uspevate da uskladite obaveze?
– Usklađujemo ih kako i koliko možemo i kako nam vreme dozvoljava. Svaki slobodan trenutak koristimo da budemo zajedno… Dobro se organizujemo.
Kako i gde provodite vreme kada Ivana dođe u Španiju? Društvene mreže izveštavaju da je Ivana više kod tebe, nego kod kuće?
– Slobodno vreme, uglavnom, koristimo da obiđemo poneki grad, jer u blizini našeg ima dosta zanimljivih destinacija. Najviše smo u Madridu koji nam je kao druga kuća. Imamo tamo dosta poznanika Srba sa kojima se redovno družimo, tako da nam nikad nije dosadno. Standardno mesto odakle sve počinje je palačinkarnica "Mimis", koji drži naši ljudi.

ZAVISNICI "SELFIJA": Ivana i Danilo

Koja su vam omiljena mesta za izlazak kada je Ivana tu?
– Omiljen nam je, naravno, Madrid. Zbog mnogo stvari o kojima bih mogao da vam pričam u jednom dahu do sutra. Takođe mi se dopala Segovija, koju smo obišli pre nekoliko dana.
Koji je sport bolji, košarka ili streljaštvo, i zašto?
– U našoj vezi se poštuju i vole oba sporta – nasmejao se Danilo.
Kada ste je prvi put gledali na takmičenju i kako ste se osećali?
– Imao sam priliku samo jednom da je gledam u Kupu Srbije, što realno za nju i nije neki izazov. Videćemo kako ću se osećati na većim takmičenjima, ali sam svakako bio vrlo srećan i ponosan.
Da li vas je Ivana naučila da pucate?
– Od silnih obaveza još nismo stigli da organizujemo obuku. Međutim, ne sekiram se, ima vremena, dug je život.
Da li ste naučili sva pravila streljaštva?
– Odmah! Ušao sam u svu materiju tog sporta i baš mi se sviđa. Dovoljno da mogu da ga pratim i da je bodrim.
Ko dominira na društvenim mrežama?
– Na društvenim mrežama dominira moj saigrač Đole Drenovac. Mada, dominiramo i svi zajedno. I, nas je zahvatila ta "bolest selfija" – završio je Danilo Anđušić, što se to "fotkama" i da zaključiti.