U zapadnim krugovima postoji značajna podrška Aljbinu Kurtiju, a rezultat je da on ne odustaje od agresivnog stava, kaže bivši američki ambasador Vilijem Montgomeri komentarišući uporno odbijanje kosovskog premijera Aljbina Kurtija da primeni Briselski sporazum, ali i sugestije međunarodne zajednice vezano za krizu na severu Kosova.
Montgomeri je za Tanjug, odgovarajući na pitanja koja su mu upućena uoči susreta Kurtija i Vučića u Briselu, naveo da se plaši da će u nastojanju Zapada da “reši” Kosovo, oni ohrabriti Kurtija da preduzme korake kojima se Srbija sve više gura “u ćošak”.
– Ništa dobro ne može da proizađe iz toga. U njihovim nastojanjima da ‘reše’ kosovsku krizu, to bi moglo da je znatno pogorša – konstatuje Montgomeri.
Na pitanje vidi li kompromisno rešenje za situaciju na Kosovu, Montgomori kaže da je Srbija u ovome sama.
– Biću iskren. Srbija je sama. Nijedna od vodećih uključenih zemalja, računajući SAD, Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju ne želi kao konačno rešenje bilo šta osim da Srbija prizna nezavisnost Kosova u njegovim sadašnjim granicama. Razlike među zapadnim zemljama su prosto oko toga – kako to postići. Niko ne želi nasilje i, posledično, neki to argumentuju tako da ohrabraju Kurtija da Srbiji pruži više vremena po pitanju registarskih tablica ili da pokaže više fleksibilnosti oko primene Briselskog sporazuma – kaže Montgomeri.
Dodaje da nijedna zapadna vlada ne razmišlja o koracima koji bi Srbiji dali bilo kakav prostor.
A na pitanje šta može Srbija da uradi u ovom trenutku da bi zaštitila svoje interese, Montgomeri podseća da je postojao trenutak pre nekoliko godina kada su Vučić i Tači razmišljali o aranžmanu koji bi doneo i patnju, ali bi bio izvodljiv (podela).
– Na to moguće rešenje stavila je veto Angela Merkel. I u stvari, Tači bi se susreo sa izuzetnim poteškoćama od strane kosovskih političkih partija da sklopi ovaj sporazum, posebno pošto Kurtijev pristup snažno ohrabruju spoljnopolitičke grupe u mnogim zapadnim zemljama, uključujući i SAD – zaključio je Montgomeri.
