Monika Seleš, jedna od najboljih teniserki svih vremena, nedavno je pričala o nekim bitnim momentima iz svoje karijere.
Novosađanka, koja je nekada igrala pod zastavom Jugoslavije, da bi kasnije uzela američki pasoš, osvojila je do 1993. godine čak osam grend slem titula, a u kasnijoj fazi karijere samo još jednu.
Mnogi veruju da bi njen skor bio saleko bolji da nije bilo tog kobnog ranjavanja krajem aprila 1993. na turniru u Hamburgu.
Tada joj je navijač Štefi Graf, izvesni Ginter Parhe, dok je sedela na stolici u pauzi između gemova, zabio nož u leđa i povredio je.
Monika se praktično nikada nije oporavila od tog šoka i kaže da joj je tada svakako bilo najteže.
Imala je pauzu od dve godine, što govori koliko je psihički sve to teško podnela.
– Najteže je bilo te 1993. kad sam ubodena u leđa, moja cela karijera je kolapsirala. Radila sam naporno da nađem taj unutrašnji i spoljašnji balans i sve me je to bacilo u kako ja to zovem ‘kovitlac – izjavila je Seleš.
Ima i onih daleko lepših stvari kojih će se, kako kaže, uvek sećati.
– Momenat koji ću uvek pamtiti je Rolan Garos 1990 jer je to bio moj prvi grend slem, imala sam 16 godina. Do tog trenutka, kada uđete na profi takmičenja, imate mnogo očekivanja, ali ste u dubini i dalje tinejdžer i počnete da se pitate da li ste stvarno toliko dobri – kaže Mala Mo.
Australijan open 1993. bio joj je osmi grend slem, što govori kako je igrala od 1990. do 1993.
– Drugi važan momenat bio je Australijan open 1993. Do tada, bila sam tinejdžerka, prolazia sam kroz gomilu ličnih izazova, pitala se šta je to što želim da radim. Tako mlada, a tako dobra u tome što radim, a uz to sam imala taj pritisak od svih, od sponzora, da igram uvek najbolje, da se pojavljujem na turnirima. Mislim da sam do tog januara 1993. našla ravnotežu – dodaje Monika.
Na teren se vratila 1995. i ponovo je početkom naredne godine osvojila titulu u Melburnu.
– Dve i po godine posle tog ranjavanja, došao je Australijan open 1996. kao nešto posebno, bio mi je to prvi grend slem posle tog incidenta u Hamburgu. Ujedno, bio je i poslednji na kom me je gledao moj otac, a da je bio zdrav i da nije morao da ide na medicinske terapije – zaključila je Selešova.
