Monika, ne gubi hrabrost u bici!

I kamen bi proplakao: Bolesna Monika sa ćerkicom i majkom

 

Teška sudbina ove mlade žene, koja se već nekoliko godina uz pomoć bližnjih, majke i oca, bori svim silama da ozdravi i vrati u normalne tokove, ganula je naše čitaoce. Apel njene majke Ljiljane Terzić koja nam se teška srca obratila s molbom za pomoć, ipak je stigao do dobrih ljudi.

Sredstva od 3.000 evra, koliko je potrebno da bi nepokretna Monika otišla na nastavak rehabilitacije u Atomsku banju Trepča, polako se prikupljaju. Na žalost pravo na besplatno lečenje u ovoj banji, koja se pokazala efikasnom u Moninom slučaju, nemaju jer je i ova ustanova privatizovana.
 

Ako se zna da ova porodica već tri godine plaća fizikalne vežbe, izdvaja za terapiju logopeda kao i za lekove "gliatilin" kojeg dobavljaju iz Rusije, a "ceroksin" iz Švajcarske, skupe preparate za jačanje imuniteta, da kupuju pelene i namirnice za specijalnu ishranu, jasno je da bi i mnogo imućniji od njih došli do kraja svih finansijskih mogućnosti. Ali, od porodice Terzić nikada nećete ni čuti da im je novac najveća prepreka u životu, za njih je najveća bol što su nekada imali zdravu ćerku, a sada nisu u stanju da joj obezbede optimalne uslove za oporavak u koji veruju i lekari i oni.

Prvi prilog od 100 evra poslala je dobrotvorka Ljiljana iz Nemačke, a ovih dana ljudi velikog srca pristižu, jedni za drugim. Već uveliko poznata dobrotvorka iz Australije Rajka Tarlać sa prijateljima iz Sidneja uputila je 300 AUD za lečenje Monike Terzić. Njenu donaciju kao i prilog od 120 AUD plemenitog Damira, takođe iz Australije, već smo uručili porodici Terzić.

– Na našem stolu svakog dana stoje "Vesti", a ja kao majka troje dece čim vidim da je nekom potrebna pomoć uvek dajem od srca. Tako je bilo i za Moniku kojoj smo uputili 100 evra na kućnu adresu – kaže naša čitateljka Vera Aćimović, rodom iz Nevesinja, koja živi s porodicom u Šafhauzenu. Od 1987, od kada je došla u Švajcarsku, učestvovala je više puta u dobrovoljnim akcijama Humanitarnog mosta.

– Posebno iznenađenje za nas je bila poseta studenta Miloša iz Beograda koji je o agoniji naše ćerke pročitao tekst na Vestima onlajn, pokucao i uručio nam 5.000 dinara. I ne samo to: taj divni mladić s vremena na vreme dođe i sedi uz Moniku, praveći joj društvo. Takođe zahvalni smo i gospodinu N. Filipoviću iz Švajcarske na daru od 100 evra. Ne postoje reči kojim bih mogla svima da se zahvalim, jer mi se čini da je ono "hvala" suviše malo za takve plemenite ljude – kaže majka Ljiljana Terzić.