U vreme pandemije korona virusa, zaključavanja, zabrana okupljanja i održavanja kulturnih manifestacija, poezija i književnost su tu da ulepšaju i olakšaju sumornu svakodnevicu.
Udruženje Bečke poete je ove godine na Svetski dan poezije publici ponudilo onlajn uživanje u pričama Mome Kapora i podsećanje da je poezija lepša strana življenja.
Već sedam godina Bečke poete, prema mogućnostima, na taj dan predstavljaju poeziju poznatih pisaca.
– Prvi koji je predložio u uređivao Dane poezije bio je, donedavno naš član Velibor Antanasijević. Ipak smo, iako već drugu godinu zaredom, nema mogućnosti da se održi nešto na kulturnoj sceni, napravili veče poezije i naše snimke objavili na Jutjubu, kao i sve drugo što radimo – rekla je za “Vesti” predsednica udruženja Mirel Tomaš.
Zato su priredili veče Mome Kapora, a članovi udruženja su čitali dela proslavljenog pisca, koja, kao da su napisana za današnje vreme.
Mirel Tomaš pročitala je priču pod naslovom “Kako si?”, koja, kako kaže, predstavlja tragičnu stvarnost ovog vremena.
“To je priča koja govori o tome da se danas više niko iskreno i ne pita kako je neko drugi, a još manje se čeka na odgovor”, kaže Tomas.
Kako je rekla, ironija je izražena do te mere da je na jednostavno pitanje “Kako si?”, usledio odgovor: “Upravo idem sa groblja, sahranio sam oca.”
Poznanik i ne zanimajući se za ono što je čovek odgovorio, reče: “Super, samo nastavi!”
“Takvi i slični odgovori koji se mahinalno daju – postali su tragična stvarnost ovog vremena”, ukazala je Tomasova.
Pored te, čula se i Kaporova priča “Amerikanac u Beogradu”, o čoveku koji je došao u grad svojih predaka, ali niti zna ko su, niti ga zanima poreklo njegovih predaka, koju je pročitao Marijan Denkov Makedonski.
“Nasuprot tome, ipak, dobija pravi odgovor zašto je dobro da znamo ko smo i ko su nam preci, na koje možemo da budemo ponosni, kao i na sebe”, navela je Tomasova i dodala da su tako sa nekoliko lepih priča obeležili važan dan, posvećen poeziji.
Svetski dan poezije obeležava se 21. marta, ustanovio ga je Unesko 1999. godine u cilju promocije čitanja, pisanja, objavljivanja i poezije u školstvu širom sveta, kao i davanja podsticaja i priznanja nacionalnim, regionalnim i internacionalnim poetskim pokretima.
“Pevam danju, pevam noću”
O delu Branka Radičevića, koji je živeo u Beču, govorila je Sandra Belmuš. Ona je pročitala jedno od njegovih najpoznatijih pesama, “Pevam danju, pevam noću”, posvećenu Brankovoj jedinoj i najvećoj ljubavi, Vilhemini -Mini Karadžić, ćerki Vuka Karadžića. Zorica Mitić pročitala je svoju autorsku pesmu iz rodoljubive poezije.
