Stefan Momčilović je obišao mnoge zemlje od Japana na Istoku do Havaja na Zapadu. Napravio je pun krug oko planete i “zaradio” nadimak Moma oko sveta, kako se zove i njegov Instagram profil na kome deli doživljaje sa svojih putovanja. Plivao je sa tigar ajkulama na Havajima, držao polugodišnjeg belog lava u naručju, pre mesec dana sreo se sa kit-ajkulom od devet metara na Maldivima, koju je tražio gotovo čitavu deceniju po raznim svetskim okeanima…
Brčkanje s predatorima
– Kit-ajkule sam jurio još od 2013, 2014. godine kada sam počeo da putujem interkontinentalno u sopstvenoj režiji na dalja putovanja u malo veće avanture. Plivanje sa njima je neverovatno iskustvo, zvuk se gasi, vidite to biće ispred sebe, na nekoliko sekundi ste u šoku, ali veoma brzo morate da se vratite u trenutak jer su ajkule brze i nepredvidive. Taj momenat traje nekih 30 do 40 sekundi. Imao sam sreće da sam se sreo sa tom istom ajkulom dva puta u istom danu, pratili smo je više od tri sata… – pun je utisaka Moma.
Stefan, koji za sebe kaže da je večiti romantik i ima konstantnu potrebu da izlazi iz zone komfora, ne da bi se dokazivao drugima već rastao kao osoba, detinjstvo je proveo u beogradskom prigradskom naselju Kaluđerica.
– Iz normalne radničke porodice sam i odmalena sam krenuo i sam da radim kako bih mogao da ostvarujem svoje “fiks ideje” kako su nazivali moje aspiracije i snove. Neka normalna priča, zanimali su me borilački sportovi i putovanja, ali sam voleo i da se zatvaram u kuću i gledam putopisne emisije, pa me je valjda to najviše formiralo – priča Stefan.
Njegovo prvo putovanje bilo je sa porodicom u Moskvu jer je otac išao poslom pa je poveo njega i majku. Prvi put je sam putovao u predškolskom sa vaspitačicom na more u Crnu Goru i to avionom. U poslednje vreme putuje dosta sa devojkom i prijateljima, ali je godinama to radio sam.
Trbuhom za kruhom
Kada je završio studije krenuo je u avanturu koju je nazvao “trbuhom za kruhom” i za sada mu je to najupečatljivije putovanje.
– Krenuo sam iz Beograda za Pariz, pa Atlanta, rad od četiri meseca u Nju Orleansu, Los Anđeles, pa Honolulu na Havajima gde sam proveo oko godinu dana, poseta Kauai i Velikom ostrvu na Havajima i zatim povratak preko Japana gde sam se popeo na planinu Fudži, na šta sam veoma ponosan. Zatim Južna Koreja i poseta DMZ Zoni Severne Koreje, Abu Dabi i na kraju povratak za Beograd – priča Momčilović.
Gradove i zemlje, kaže, deli na one u kojima kupi magnet i one u kojima to “zaboravi”, jer u njih želi da se vrati. Iako je zimogrožljiv neostvarena želja mu je da poseti Anktartik.
– Uvek putujem na destinacije zbog jedne stvari koju želim da vidim. Na primer, otišao sam u Rio da bih leteo zmajem, posetio Tajland zbog čuvenog ostrva gde je sniman Džejms Bond… Kada obiđem Australiju i Anktarktik moći ću da kažem da sam bio na svim kontinentima – priča naš sagovornik, koji je uspeo da mu hobi postane izvor prihoda.
Isplativ hobi
Uz pomoć društvenih mreža Stefan obilazi svet i pratiocima prenosi iskustva, pa je hobi za Momu postao isplativa praksa.
– Krenulo je, iskreno, iz nekog šaljivog inata, jer mi prijatelji nisu verovali šta sam sve doživeo na putovanjima, pa sam počeo da fotografišem i snimam. Instagram profil koji je bio zaključan sam posle nekog vremena otključao i što sam više putovao broj pratilaca i njihova interakcija sa mnom je rasla. Interakcija je veoma bitna jer sam bio veoma direktan i iskren za razliku od većine poznatih ličnosti. Ako ste neko iz naroda, narod to prepozna… Vremenom su počeli da me prate brendovi i marketinške agencije i da me angažuju pri direktnoj promociji njihovih proizvoda na mom profilu. Zauvek će mi biti hobi jer sam inženjer u velikoj korporativnoj firmi i ne želim da svakodnevno radim ono što mi je hobi, dosadi ljudima i zamrze to – priča Momčilović kako je počeo i da zarađuje od putovanja.
U životu se, kaže vodi rečenicom “Uradi ono što ne možeš” i veruje da je na našoj planeti mnogo više dobrih ljudi od onih drugih i da svaka naša odluka koja nam zatvori neka vrata u životu otvori neka nova, bolja.
Dvotočkaši druga ljubav
Lutanje svetom nije jedini Stefanov hobi. Kako kaže, strastveni je motociklista i ljubitelj vespi, pa godišnje kupi i proda bar pet dvotočkaša. Želja mu je i da poseti Svetski vespa skup u Interlakenu u Švajcarskoj, na koji će otići naravno vespom.
Stopama maršala
Stefan je ponosan na učešće u projektu Evropske unije, u okviru kojeg je posetio spomenike brutalističke arhitekture iz Titovog doba na teritoriji nekadašnje Jugoslavije. U tri države, na 11 različitih lokacija, sa četiri kamere i tri drona, Moma oko sveta i Marko Obradović Edge dokumentovali su monumentalne eks-Ju spomenike na turi kojom je Josip Broz Tito obilazio te krajeve. U pitanju su memorijalni park Sremski front, Spomenik Revoluciji na Kozari, spomenik Smetovi na istoimenoj planini u Zenici, Spomen-park Vraca u Sarajevu, Partizansko groblje u Mostaru, memorijalni kompleks Dolina heroja u blizini Tjentišta u Nacionalnom parku “Sutjeska”, Spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu pod Trebjesom u Nikšiću, Spomenik palim borcima NOB-a iznad Žabljaka, spomenik Jasikovac iznad Berana, memorijalni kompleks Kadinjača kod Užica, kao i Spomenik palim borcima Kosmajskog odreda.
– Jedan od najlepših projekata u mom životu. Podelili smo zaboravljena arhitektonska zdanja sa celim svetom. Ljudi iz regiona ali i inonstranstva su fascinirani ovim stilom.
Takođe smo odali i počast pravim herojima koji su dali svoje živote na tim lokacijama za oslobađanje naše zemlje od okupatorskih sila. Moj dragi saputnik Marko Edge koji je iza kamere i ja ne planiramo da prestanemo sa njihovim obilaskom i snimanjem kako bi i buduće generacije mogle da čuju priču o njima.
Fotografije koje su tom prilikom napravili javnost je mogla da vidi na izložbi pod nazivom “Stopama maršala”.
Havajska ohana
Putujući svetom upoznao je mnoge lokalne običaje.
– Čak sam i danas očaran jednom tradicijom koja ne deluje previše zanimljivo dok se ne doživi. To je ohana, način na koji Polinežani na Havajima cene i vole svoju porodicu i zemlju koju im je okean pružio na sred Pacifika. Živeo sam sa tim godinu dana i prisutna je svuda, od odlaska na plažu do radnog mesta – kaže Stefan.
Instant generacija
Momčilović ističe da su se standardi za biranje i praćenje sadržaja na društvenim mrežama u skorije vreme promenili, posebno kod, kako ih naziva “instant generacije”. Prema njegovim rečima, mladi traže što kraći, a što kvalitetniji sadržaj, tako da se danas, u skladu a takvim potrebama, video-materijal koji je nekada trajao 15 do 20 minuta, “spakuje” u – do minut vremena. Mlade koji ga prate na društvenim mrežama najviše zanima odakle mu finansijska sredstva da putuje na najudaljenije destinacije sveta.
– Ono što ja zaista delim sa njima jesu trikovi kako da uštede u pripremi putovanja ali i na samoj lokaciji. Mladi žele da nauče nešto iz sadržaja na mrežama i nije ih sramota da pitaju – objašnjava Moma.
