Manastir Lešje kod Paraćina jedna je od sve posećenijih svetinja kruševačke eparhije SPC. I to ne bez razloga. Izgrađena na temeljima bogomolje iz 14. veku, a sada se izdvaja raskošnom arhitekturom, mešavinom moravičko-grčkog i ruskog stila gradnje, ali i činjenicom da su u njoj pohranjene neke od najvećih svetinja hrišćanstva: od čestica Krsta na kome je Isus Hristos razapet, do moštiju svetaca – mučenika iz prvih vekova hrišćanstva, poput Svetog Save Gotskog, prvog hrišćanskog mučenika iz Rumunije.
Ipak, ono što ovu svetinju čini specifičnom jesu mošti nekih od prvih stradalnika za veru sa severa Afrike. Među njima se posebno izdvaja Sveti Flavijan Kartaginski. Što zbog stalnih molitvi koje se ovde sprovode po strogom, takozvanom Jerusalimskom tipiku, a što zbog prisustva tolikog broja svetih moštiju, čudesna isceljenja u ovom manastiru nisu izuzetak, već pravilo.
Podvig oca Jovana
Dok sedimo u hladovini konaka, sestra Serafima, jedna od monahinja koja je zadužena da svaki takav događaj vredno beleži, kaže da im to nije bila namera, ali da su zbog broja tih slučajeva, po blagoslovu episkopa Davida, od 2015. godine počeli da ih zapisuju sa svim detaljnim podacima.
– Ta čudesna isceljenja su nešto što se kroz vekove unazad događalo na ovom mestu, ali nama nikad ona nisu bila svrha postojanja niti nam je bila namera da od toga pravimo “brend” ili senzaciju ili nekoga dovedemo u iskušenje. Otuda o tome pričamo samo u slučajevima kad vidimo da verujućim ljudima to može da bude nadahnuće da se i sami pomole i zatraže pomoć.
Broj takvih slučajeva se povećao od kada su u manastiru i mošti brojnih svetaca s početka hrišćanstva, a posebno onih koji su stradali za veru na severu Afrike.
– Sveti Flavijan Kartaginski pripada grupi od osam učenika Svetog Kiprijana koji su postradali za veru u Kartagini 258. godine. Rimljani su ih utamničili i samo zbog vere u Hrista mučili i izgladnjivali dugi niz godina. Među njima Sveti Flavijan se izdvajao u svojoj odanosti Hristu i veri – objašnjava sestra Serafima.
Njegove i mošti drugih iz ove grupe svetitelja stigle su u manastir Lešje zahvaljujući duhovniku ove svetinje, protosinđelu Jovanu (Milenkoviću), prethodno monahu iz Ravanice.
– Zahvaljujući prijateljstvu sa nemačkim istoričarom, profesorom Mihailom Hesermanom iz Diseldorfa, nekadašnjim vatikanskim rizničarom, otac Jovan je saznao da se u Crkvi Majke Božje u mestu Val di Turo, između Đenove i Parme, nalaze i mošti mnogih mučenika i svetitelja iz ranog hrišćanstva. Ta crkva je bila u veoma lošem stanju, a otac Jovan je na kraju ipak uspeo da dobije dobar deo tih moštiju, a da se nije znalo kome tačno pripadaju, mada se pretpostavljalo da su među njima i Kartaginski mučenici, uključujući i Svetog Flavijana – priča ova monahinja.
Kako ništa ne bi prepustio slučaju, protosinđel Jovan je odlučio da “spoji” veru i moderne tehnologije 21. veka, pa je angažovao čitav tim eksperata kako bi se utvrdilo poreklo dobijenih moštiju. Ekipa stručnjaka Anatomskog instituta i Laboratorije za antropologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, predvođena proslavljenim naučnikom prof. dr Srboljubom Živanovićem s Instituta u Londonu, od 20. aprila do 14. maja 2017. je sprovela obimno istraživanje i ustanovila da se u manastiru Lešje nesporno nalaze mošti više mučenika stradalih na severu Afrike, u četvrtom veku u Kartagini. To je utvrđeno za Svetog Flavijana, Svetog Felicijana i Svetog Ilariona.
Ovi stručnjaci su utvrdili da se u Lešju nalaze i mošti Svetog Save Gotskog, prvog rumunskog mučenika za veru koji je rođen 334. godine, a stradao je u Kapadoki, zatim zemni ostaci Svete Kandide za koju je poznato da je krstio lično Sveti Petar još u prvom veku, pa Svetog Pelagiju za koga se zna da je bio đakon u Dalmaciji u trećem veku.
Nestao tumor
Među svetim moštima koje su stručnjaci identifikovali su i one Svetog Konstantina, episkopa u Peruđi u drugom veku, kao i dvoje dece – svetitelja, Svetog Benigna koji je imao desetak godina kada je stradao sa ostalim vernicima tokom molitve u crkvi sa sveštenikom Svetim Saturanom u četvrtom veku, kao i Svete Viktorije koja je u trenutku smrti imala najviše 15 godina. Poznato je da je nakon što je odbila da se uda, odlučila da svoj život podredi službi Bogu i to u četvrtom veku kada još nisu postojali manastiri.
– Jedan od vernika iz Bora, koji je oca Jovana vozio u Italiju, i sam je doživeo Božje čudo. Bilo je to pre četiri-pet godina, u vreme božićnog posta. Vozeći se ka manastiru sekunde su ga delile od direktnog sudara i smrti. Kada se pojavio ovde bio je beo kao kreč i preplašen. Ispričao je da je jedino stigao da izgovori: “Gospodi pomiluj.” Onda mu se pred očima pojavio đakon crnac i nesreća je izbegnuta. U detalje je opisao njegov lik. Otac Jovan je to pažljivo slušao i ponovo je iskoristio prednosti 21. veka. Iz DNK Svetog Flavijana stručnjaci su otkrili i koliko je bio visok, ali i da je bio tamne puti, pa smo na osnovu tog svedočenja, ali i nalaza DNK napravili ikonu Svetog Flavijana – priča naša sagovornica.
Još upečatljivija su svedočenja onih koji su se ovom svecu molili za zdravlje svojih najbližih – i molitve su im uslišene.
– Jedan od vernika koji stalno dolazi u naš manastir zamolio nas je da se pomolimo Presvetoj Bogorodici i Svetom Flavijanu jer su njegovoj snaji ustanovili tumor na mozgu veličine jajeta. Ostavio je pored moštiju njenu garderobu, a zatim su otišli u još jednu svetinju tražeći utehu. Posle nekoliko nedelja taj mladić je došao sav srećan i rekao da je ova žena pred operaciju otišla ponovo na skener glave i da su lekari bili zapanjeni da na mozgu više nema ni mrvice od tog tumora – priča sestra Serafima.
Ukazuje da za svaki slučaj čudnovatog isceljenja ima upisane sve podatke izlečenih, ali da bez njihove saglasnosti ne želi da ih javno iznosi.
– Baka Ljubica iz sela Dragocveti kod Jagodine zbog katarakte je 100 posto oslepela. Bila je na nedeljnoj liturgiji, otac Jovan joj je očitao molitvu kod moštiju i potom je uzela svetu vodu. Njeni rođaci su nam došli već sledeće nedelje i ispričali nestvarnu priču: “Baka đipi u ponedeljak i viče: ‘Vidim, vidim…’.” Prva je dotrčala komšinica koja je takođe poluslepa od katarakte i kada joj je Ljubica ispričala da je bila u manastiru i da je uzela svetu vodicu posle čega je progledala, i ova komšinica je počela njome da se umiva, a baka Ljubica je prekori da to čini iznad cveća, da ne prosipa svetinju… – navodi ova monahinja.
Buđenje iz kome
U Lešje dolaze i vernici iz regiona i dijaspore. Tako su nedavno imali slučaj devojčice iz Švajcarske.
– Njeni roditelji su rodom s ovih prostora, a dete im je, nakon što ju je udario auto, godinu i po dana bilo u komi. Njena baka je i ranije dolazila ovde da se pomoli Bogu, ali sada je došla s detetovom fotografijom, majicom i pižamicom. Roditelji su u tom trenutku bili u potpunom beznađu. Onda smo ih jednog dana sve videli zajedno jer su došli da se zahvale Gospodu i svetiteljima na pomoći. Odmah smo prepoznali tu devojčicu, mada je nikada ranije nismo videli. Njeni roditelji su nam ispričali da su joj oblačili majicu i pidžamu, da se odjednom probudila iz kome i ubrzo krenula na rehabilitaciju – priča sestra Serafima.
Ali nisu samo čudotvorne moći Svetog Flavijana zaslužne za čudesna isceljenja.
– Pre nekoliko godina u crkvu je ušao kršni gorštak i čuli smo ga kako rida, presamićen od tuge pred ikonama i moštima. Pitali smo ga šta ga muči i on je objasnio da dolazi sa Pala i da mu je kćerka rođena sa obmotanom pupčanom vrpcom oko vrata i da se doktori bore za njen život. Zajedno smo se pomolili bogu pred moštima Svetog Emilijana i dete je preživelo. U zahvalnost, ovaj čovek je svojoj devojčici dao ime Emilijana. Hvala Bogu, Emilijana nema nikakve posledice i cela porodica nam redovno dolazi.
Lešću u pohode stižu i vernici iz Severne Makedonije, Bugarske i Rumunije.
– Grupa vernika iz Severne Makedonije se poklonila moštima svih svetaca i na povratku jedan od njih je želeo da kupi ulje Svetog Flavijana. Pošto ga trenutno nije bilo, jedna od sestara je predložila da uzme ulje Svetog Save Gotskog. Tek kasnije smo saznali da se taj čovek vratio kući, a mesec dana kasnije tašta mu je doživela težak moždani udar. Oni su je pomazali uljem ovog sveca, pročitali molitvu, ali posle pola sata joj se toliko slošilo da je Hitna pomoć, kada je stigla, ustanovila smrt. Prebacili su je u bolnicu gde su počeli da pišu izveštaj kad je počela da se pomera. Brzo su je prebacili na reanimaciju i ona je oživela. U bolnici je provela narednih šest meseci, a zatim izašla i krenula na vežbe. Tada je došao ovaj čovek u naš manastir, ispričao nam celu priču i pohvalio se da je tašta počela da hoda, a da su joj oni svakodnevno po rukama i nogama u obliku krsta mazali i ruke i noge uljem Svetog Save Gotskog…
Film o Svetom Flavijanu
Uz blagoslov vladike Davida, i predanosti protosinđela Jovana (Milenković), duhovnika manastira Lešja, o Svetom Flavijanu je objavljena knjiga “Akatist i žitije Svetog sveštenomučenika Flavijana Kartaginskog” sa dva diska na kojima su snimljeni akatist svetitelju i njegovo žitije. Osnovan je hor “Sveti sveštenomučenik Flavijan Kartaginski”, a završen je i film koji je sniman na više lokacija, uključujući i one na severu Afrike.
– Sveti Flavijan Kartaginski još nije uvršten u red svetitelja koje SPC zvanično slavi i tu odluku, nadamo se uskoro, trebalo bi da donese Sinod SPC, na predlog našeg episkopa Davida. U dogovoru sa našim vladikom mi Svetog Flavijana obeležavamo na Poklade, u Nedelji praštanja, pre početka Velikog posta – priča sestra Serafima.
Monahinje sa fakultetom
Manastir Lešje se izdvaja i po činjenici da je većina monahinja fakultetski obrazovano. Među njima su i profesorke engleske književnosti, istoričarke umetnosti, arhitekte, ekonomisti, difovci…
– Na slavu Boga, u mnogim manastirima je sada tako. Meni je trebalo šest godina preispitivanja i provere “prioriteta” dok nisam odlučila da se zamonašim. Jednostavno, danas je takvo vreme u kome je sve brzo, automatizovano, podređeno potrošačkom društvu zbog čega se i sve više mladih odlučuje da odabere put koji je večan. Živimo u antihrišćanskom svetu. Za svakog čoveka je važno da se odluči da živi hrišćanskim životom bez obzira na to da li će to činiti u okviru svoje porodice ili tako što ćete život posvetiti molitvama u nekom manastiru. Uostalom, svakoj iskušenici kažemo da je samo ona žena koja bi mogla da se uda i da opstane u toj zajednici sposobna da opstane i u manastiru jer prihvatanje spremnosti na žrtvu podrazumeva ljubav i odricanje pre svega od samoljublja. To je iskrena želja da se gradi zajednica ne za prolazan svet, već za večnost – poručuje sestra Serafima.
Kod Boga je sve moguće
Sestra Serafima kaže da se često susreće sa zamerkama vernika da se od mnogih manastira SPC prave “lečilišta” i da im sve to liči na jeftin marketing.
– Ne želimo da nas ljudi tako posmatraju jer i ta čudesna isceljenja su nešto što se dogodi ili ne dogodi. Otuda i retko pričamo o tome jer smo svesni da bismo time proizveli masovan dolazak ljudi, jer nas te posete zapravo samo udaljavaju od pravog razloga zbog čega smo ovde. Ne želimo ni da neko pomisli da manastiri nude instant rešenja za njihove probleme, jer kod Boga i sa Bogom jeste sve moguće – ističe sestra Serafima.
Kalendarče
Sestra Serafima kaže da je tužna što je narod “daleko od toga da iskreno veruje u večni život”, što je suština hrišćanstva.
– To je bilo opredeljenje našeg Svetog Save, našeg Svetog kneza Lazara, ali naš narod zapravo veoma malo zna o svojoj veri. Otuda otac Jovan često na krštenjima ili u besedama kaže da je veoma važno da svako ko sebe naziva verujućim uz sebe uvek ima i kalendarče, ali ne da bi gledao koje je slovo crveno, a koje crno, već i da bi pročitao ono što piše iza tih stranica, a to su Božje zapovesti, molitve… Bitno je da se molimo, da zaista znamo u šta verujemo i da ne smatramo da je dovoljno da se prekrstimo, već da budemo na liturgijama u Crkvi, jer svi zajedno činimo to jedinstvo s Bogom. Mnogi nažalost ne shvataju da ako je neko kršten da to nije dovoljno, da on mora biti i uvršten, ucrkvljen, da bude deo tela Hristovog, a to je moguće samo ako redovno odlazi na liturgiju i učestvuje u svetim tajnama. I ne mora odmah sve da zna, ali slušajući propovedi i besede malo-pomalo će sve naučiti – poručuje sestra Serafima.
