Povorku u čast gradske slave i velikog hrišćanskog praznika Vaznesenja predvodio je patrijarh Porfirije, koji je potom služio moleban u Hramu Svetog Savu.
Veličanstvena Spasovdanska litija, predvođena patrijarhom srpskim Porfirijem, velikim brojim arhijereja, sveštenstva i monaštva, kao i zvaničnika grada i vernika, posle gotovo dve godine, prošla je centralnim ulicama Beograda, u četvrtak uveče, u čast gradske slave i velikog hrišćanskog praznika Vaznesenja.
Simbolično, odmah za poglavarom SPC bili su lekari i medicinski radnici kako bi im se i na taj način odužili što su više od godinu dana u svakodnevnoj borbi sa pandemijom korona virusa. Kilometarska kolona krenula je ispred Vaznesenjske crkve, zatim centrom grada preko Slavije gde je puštena srpska himna “Bože pravde”, pa preko Bulevara oslobođenja do Hrama Svetog Save na Vračaru, gde je služen moleban za Beograd i njegove stanovnike.
Uz oglašavanje zvona sa svih beogradskih pravoslavnih hramova, u litiji su nošene mošti dva važna srpska svetitelja: Despota Stefana Lazarevića i prvi put Svete Petke – zaštitnice žena i dece, kao i izvorni barjak grada Beograda.
– Ovom litijom srpski narod je pokazao da zna ko je, odakle je i kuda ide – poručio je patrijarh Porfirije obraćajući se vernicima posle molebana i nastavio:
– Nije nama potrebno da nam bilo ko objašnjava, jer mi znamo svoje ime i prezime, ko su nam otac i majka, znamo ko su naši preci i svetitelji. Znamo pod čijim hramom smo se našli i znamo da je naše ime i prezime Rastko Nemanjić.
U razgovoru za “Vesti” učesnici Spasovdanske litije ocenjuju da je ovaj događaj podjednako važan kako za Beograd, tako i za celu Srbiju.
– Beograd je prestonica svih Srba i samim tim Spasovdanska litija predstavlja molitvu i za ceo naš narod. Spasovdan i Vaznesenje Hristovo nije slava samo glavnog grada, već i manastira Žiča i mnogih drugih svetinja čime su naši preci pokazivali da dan Vaznesenja gospodnjeg predstavlja ispunjenje njegove zemaljske misije. Činjenica da je čovek došao pred presto Božji u ličnosti bogočoveka Hrista je spasenje svakome čoveku – ističe protojerej Arsenije Arsenijević, starešina Vaznesenjske crkve u Beogradu.
On poručuje da Spasovdanska litija istovremeno priziva narod na uzvišen život.
– Litija predstavlja i mesto našeg osvećenja i spasenja, našeg puta za carstvo božije.
Za Radojku Nikić Milinović (47), velika je stvar što se, posle pauze, litija vratila na beogradske ulice.
– Reč je o tradiciji koju je vratio patrijarh srpski Pavle. Ne osveštavaju se tokom ove litije samo ulice i grad, već učešćem u tom događaju i mi sazrevamo i bivamo bolji. Veoma me raduje što su ove godine, prvi put, u litiji nošene i mošti, za nas Srbe, dva veoma važna svetitelja: Despota Stefana Lazarevića i Svete Petke. Mislim da se tokom litije njihova svetlost osećala ne samo u našim dušama, već i svuda gde nas ima – poručila je ona.
Ni Dušan Todorović (38), jedan od redovnih učesnika ove svetkovine, ne krije zadovoljstvo što je Spasovdanska litija vraćena na gradske ulice posle godinu dana “lokdauna”.
– Ona ima i simbolično značenje kojim nas praktično opominje na obavezu sećanja i poštovanja naših svetih predaka. Krsni hod je za svakog vernika iskorak ka spasenju i vaznesenju, a istovremeno, za nas Beograđane, ova litija je i odlična prilika da se i Beograd i Srbija “očiste” od svih stvari koje su neprimerene hrišćanskoj tradiciji, našem karakteru i kulturi – poručuje Todorović.
Istorijat
Spasovdansku litiju centrom Beograda, na ovaj način je uobličio 1862. mitropolit beogradski Mihailo (Jovanović), tada poglavar i Crkve Kneževine Srbije. Spasovdan je krsna slava prestonice od 1403. kada je despot despot Stefan Lazarević ustoličio Beograd kao prestonicu. Spasovdan je pokretni praznik, ali se uvek praznuje u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.
Mi smo čovekoljubivi
– Zlonamerne su tvrdnje da Srbi nisu čovekoljubivi. Ne pristajemo da prihvatimo ono što neki, bilo ko da su, zlonamerno, pa neka bude i ne poznajući nas, kažu da smo najgori i da nismo čovekoljubivi – poručio je patrijarh Porfirije posle molebana uz napomenu takve tvrdnje nisu u skladu sa našom pravoslavnom verom.
– Ne pristajemo na to, ne zato što mislimo da smo bolji od drugih, nego zato što znamo da nas je Gospod obezgraničio, zato što u njega verujemo verom Jevanđeljskom govoreći uvek: ‘Verujem Gospode, pomozi mome neverju, ali uzdamo se u tebe slabi i nemoćni, uzdamo se u tvoju ljubav”, izjavio je patrijarh Porfirije.
