Iz glavnog grada Bavarske stigli su i Nikola Kosanović i doktorant teologije Nemanja Andrijašević koji je pevao u horu. Horom, koji je tokom cele liturgije pevao molitve i pesme posvećene srpskom svetitelju, dirigovala je Jelena Agbaba-Milosavljević.
Na kraju je otpevana i "Svetosavska himna", a usledilo je pričešće i osvećenje slavskog znamenja.
Slavski kolač su prelomili otac Milan i domaćin slave Slaviša Slavuljica.
Za domaćina sledeće slave izabran je Ivan Atanovski.
– "Da živimo svi u slozi, Sveti Savo, ti pomozi", stih je iz "Svetosavske himne", a kad to pevamo obraćamo se Svetom Savi da za nas moli Boga, da nas podari da živimo u slozi
– rekao je između ostalog sveštenik Pejić koji je izrazio zadovoljstvo velikim prisustvom mladih.
Posle liturgije venčali su se Zoran i Sanja Milenković iz Srpskog Miletića. Milinkovići su već 12 godina u braku, ali posle svih životnih događanja zvanični crkveni blagoslov potražili su tek sada.
Kumovi su bili otac Boško Janjić, sveštenik manastira Presvete Bogorodice u Himelstiru
i njegova supruga Dragana.
Pored rodbine i prijatelja, ovom svečanom činu prisustvovale su i njihove dve ćerkice.
Posle ceremonije venčanja usledile su čestitke, a za srećniju budućnost obred je tradicionalno zaliven crnim vinom.
Spaljen, a večitSveti Sava je vraćajući sa sa Svete gore 14. januara 1235. umro u Trnovu, u Bugarskoj, gde je i sahranjen. Dve godine kasnije njegovi posmrtni ostaci preneseni su u Srbiju, u manastir Mileševa. Posle turskog podjarmljivanja Srbije, narod je na njegovom grobu tražio spasenje, pa je grob veoma brzo postao simbol duhovne snage srpskog naroda. Plašeći se još jačeg uticaja duha Svetog Save turski paša Sinan je svetiteljeve mošti preneo u Beograd i 10. maja 1594. na Vračaru javno ih spalio. |
