Molitva za donatore iz Melburna

Savići ispred trošne kuće

 

Bilo je toliko radosti i novih planova, sve u isti mah, da bi i ovi humani ljudi bili isto toliko srećni i ponosni na svoj plemeniti gest da su koji slučajem prisustvovali ovom velikom i nenadanom veselju.

– Hvala dragim i plemenitim ljudima iz naše dijaspore koji nam pomažu. Nismo se ovome nadali, ovo je za nas Božji dar, neka ih prati svako dobro u životu, neka im domove ispuni sreća i radost. Molićemo se za njihovo zdravlje u seoskoj crkvi Sv. velikomučenika Georgija, koja je naša drevna svetinja u takozvanoj Svetoj gori vranjskoj – kaže Svetislav, otac desetoro dece.

– Do skora nismo maštali ni o čemu, samo smo želeli da bude uvek hleba na stolu, radili smo svi koji možemo i gde stignemo. Disciplina i rad drže kuću, kao i moja supruga Slađana koja je stub oko kojeg se svi čvrsto držimo – ističe srećni Svetislav, koji kao kurir zarađuje 260 evra. Bez kulučenja na tuđim njivama teško da bi opstali.

Kuća im je skrajnuta na kraju zaseoka Ljubanci oko kilometar udaljena od glavnog puta. Pritegnuta je i ojačana, ali nemaju vode već je donose sa izvora u dolini, 150 metara od kuće.

Novac koji im je pao s neba, došao je u pravi čas. Svetislav ih je sve okupio i saopštio da novac mora da se uloži u opremanje još jedne sobe u kući kako bi se lakše disalo.

– Zimsko je vreme, stegnulo ovde kod nas, mraz već okovao zemlju. Dovođenje vode nam je prioritet, ali u ovim uslovima je to neizvodljivo. Zato sam ženi i deci saopštio radosnu vest da je došlo vreme, zahvaljujući našim dobrotvorima, da krenemo da sredimo treću sobu koju sam svojevremeno dodao uz staru kuću. Sad ćemo kupiti materijal, izmalterisati sobu, okrečiti, staviti laminat, nabaviti polovan krevet i useliti se. Nas dvanaestoro spavamo u kuhinji i još jednoj maloj sobici. Kad opremimo novu, bez obzira na hladnoću, moći ćemo svi da se raskomotimo i jednom kao ljudi spavamo. Do sad je bilo ko kako stigne, čak smo spajali i stolice… Ovom donacijom od Zeničana iz Melburna i onom prethodnom od 200 evra od Jelene Kalačić iz Toronta imamo sve, biće i veselja kad se uselimo – obećava Svetislav još u neverici.

Majstore Savići neće zvati u pomoć. Svetislav i sin Strahinja sve će sami da urade, kažu da im ni zidarski poslovi nisu nepoznati, čovek kada je u muci, sve sam nauči. "Hvala svima, živi i zdravi nam bili", pozdravljaju i mašu nam dok užurbano odlazimo iz zaseoka Ljubanci, gde se temperatura spustila na nekoliko stepeni ispod nule.