Ne pamtimo neku ozbiljniju raspravu na tu temu u čikaškoj eriji, ali skoro svako prisustvo u nekoj od ovdašnjih crkava otvori ovo goruće pitanje, vapeći za pravim odgovorom koji, svesni smo, ne može biti ni jednostran niti nedorečen.
Povod za otvaranje ove teme je pismo naše sugrađanke Milice Davinić-Petrović iz Čikaga, koje je nedavno uputila našoj Redakciji i sveštenstvu srpske saborne crkve Svetog vaskresenja Hristovog na Redvud drajvu u Čikagu. U pismu se, između ostalog, kaže:
Pohvale za otvaranje teme– Mislim da je za pohvalu što ćete objaviti ovakvu raspravu, za crkvu vrlo bitnu. Trebalo bi narod da razume ovaj problem, koji je složen i osetljiv – kaže sveštenik Darko Spasojević. |
"Redovno dolazimo u vašu crkvu, ali se svaki put neprijatno iznenadimo jer nam se učini da se u crkvi na službi i u drugim aktivnostima sve više govori engleski, a sve manje srpski jezik. Vaša pozivnica za proslavu crkvene slave to upravo potvrđuje. Ja znam bar tri porodice koje su potpuno prestale da dolaze u vašu crkvu jer ne mogu da se poistovete sa Bogom i pravoslavljem na engleskom jeziku, i ja ih ne krivim jer imam isti problem. Deca koja idu u nedeljnu školu pri crkvi, između sebe, nažalost, takođe govore samo engleski jezik. Nedavno, na aktivnostima u okviru proslave Lazareve subote, apsolutno su svi koordinatori govorili isključivo engleski jezik. Pitam se, onda, kakva je svrha ovih manifestacija, ako radimo nešto na način na koji se to može raditi u bilo kojoj drugoj američkoj školi?"
Milica Davinić-Petrović u Čikagu živi i radi deset godina, ima supruga i dva sina. Deca su rođena ovde, ali naša sagovornica insistira na korišćenju srpskog jezika u kući.
– Čašu je prevršila elektronska pošta koju dobijamo iz pomenute crkve i naterala me da napišem to pismo. Sve češće nam se obraćaju isključivo na engleskom jeziku, uključujući i uskršnju čestitku. Pa, iako živimo u Americi, mislim da je previše. Jezik je naše osnovno nacionalno obeležje i veoma je važno da ga i ovde očuvamo. Razumem razloge ljudi iz crkve koji tvrde da imaju parohijane i članove druge i treće generacije Srba koji ne govore srpski jezik, ali mislim da smo mi koji ga govorimo u većini, a da oni koji ga ne govore mogu da se potrude da ga nauče. Sve školske priredbe, nastupi folklora, skupovi – svuda se čuje engleski jezik, a ako i ima srpskog, onda je loš, nepravilan, što nam nije baš na čast. Pogledajte druge etničke grupe – Italijane, Poljake, Grke – svi čuvaju svoj jezik i svoj identitet. Nedavno su moja deca u svojoj školi imala etničku razmenu sa decom iz japanske škole – tada su ti mališani govorili isključivo japanski jezik. I mi moramo da uložimo malo više napora, a ne da idemo linijom manjeg otpora i žuriti sa asimilacijom. A da ne pominjem klupe za sedenje u nekim našim crkvama, to je za mene bilo pravo čudo – dodaje Milica Davinić.
U školi dvojezičnoPri crkvi Svetog vaskresenja Hristovog u Čikagu deluje jedina državno priznata srpska osnovna škola, Akademija "Sveti Sava", čiji direktor Marko Bojović komentariše: |
Sveštenik Darko Spasojević, starešina crkve Svetog vaskresenja Hristovog, sa zadovoljstvom je pristao da učestvuje u ovoj svojevrsnoj otvorenoj raspravi o jeziku.
– Moram reći da je moja prva reakcija pomalo negativna: nisam video pismo, ne znam i nisam čuo za Milicu Davinić-Petrović, ali je takođe očigledno da i ona ne zna šta se dešava kod naše crkve. Njeno uvaženo mišljenje je simptomatično, jer upravo takvi dele mišljenja i savete kako i šta treba. Mi služimo službu i na srpskom jeziku, koja je po broju prisutnih vernika daleko dominantnija. Takođe, držimo veronauku na srpskom jeziku, kao i nedeljom od 12 do 13 sati, časove srpskog jezika i kulture. Jedina smo crkva koja ima dvojezičnu parohijsku školu – osnovnu školu od prvog do osmog razreda. Petkom uveče držimo časove za odrasle na srpskom i engleskom jeziku i za decu na srpskom i engleskom jeziku časove koje predaju sveštenici. U toku godine organizujemo seminare na srpskom i engleskom jeziku. Pomalo neskromno, ali s odgovoronošću tvrdim da nijedna naša crkva u Americi i Kanadi nema tako bogat program za decu i odrasle.
Problemu jezika pristupamo teološki i pastirski, a ne šovinistički – ističe sveštenik Darko Spasojević.
– Teološki i pastirski princip jeste da se Jevanđelje – reč Božja propoveda svima i na njima razumljivom jeziku. Naša crkva broji oko 1.800 domova, od kojih je veliki broj ljudi u mešovitim brakovima, treća ili četvrta generacija, koji ne govore srpski i mi ne možemo da ih naučimo u crkvi za sat vremena. Naša obaveza jeste da propovedamo Jevanđelje.
