Da li svest može da se objasni kao fizički fenomen?
– Mozak je opisan zakonima klasične fizike i hemijskim procesima, a akupunkturni sistem je jedan makroskopski kvantni sistem, na šta ukazuju višegodišnja istraživanja i primena mikrotalasne rezonantne terapije. Da je naša svest vezana za akupunkturni sistem uputila su me i iskustva drugih kultura, koja kažu da se u izmenjenim stanjima svest čak može odvajati od tela sa kojim ostaje povezana preko srebrne vrpce od vitalne energije.
Da li sve ovo govorite sa stanovišta fizike?
– Baš tako, sve ovo što govorim je sa stanovišta fizike. Ovo nije hipotetična priča na bazi neke teorije koja nije zasnovana na fizičkim principima. Sve ovo o čemu pričamo proističe iz nekih osnovnih fizičkih principa. Ovo je priča koju nam priča fizika.
Postoji li veza individualne i kolektivne svesti?
– Naša individualna svest je deo kosmičke kolektivne svesti, a mi smo delić tog kvantnog holograma, pa tako u sebi možemo nositi kompletnu informaciju o univerzumu kao celini, što tvrde i mistici brojnih tradicija. Mi, kao sićušna bića, ne bismo imali nikakvu šansu da spoznamo tako duboke tajne prirode i univerzuma, kada ne bismo imali neprekidni kontakt sa tom bazom podataka, ako ne bismo bili deo tog kvantnog holograma, koji nam omogućava da pristupamo informacijama koje postoje na nivou kolektivne svesti univerzuma – gde je sve zapisano! Sva pitanja i odgovori su tu. Zato, kada se udubimo u rešavanje nekog problema, mi praktično stupamo u kontakt sa kolektivnom svešću odakle i dobijamo tražene informacije. Mada je to kod najvećeg broja ljudi nesvestan proces.
Pominjete u svojoj teoriji i mentalne adrese, šta bi one bile i na šta se odnose?
– One su bilo šta što je u našoj svesti. Mogu da se odnose na neku osobu, ali i na sve želje, probleme, predmete… Ukoliko su te mentalne adrese transpersonalne, negde izvan nas, dovode do tuneliranja naše svesti i to izvan našeg tela. To je u skladu sa iskustvima mistika u izmenjenim stanjima svesti svih tradicija. Svi oni govore o dislociranju svesti i o vezi svesti i tela i to baš preko tih tunela koje nazivaju srebrnim nitima koje omogućavaju povratak svesti nazad u telo. Mistici svih tradicija govore da su im u takvim stanjima bile jasne sve istine o Bogu, univerzumu, smrti… Međutim, povratkom u normalno budno stanje, pod pritiskom telesnog okruženja, ta kvantno-holografska superpozicija, puna informacija o svemu, kolapsira i čovek gubi najveći deo informacija. Ostaje samo njihov odblesak u simboličkoj formi, recimo u snovima.
Put do BogaKoji je naš zadatak? |
Kako mistici mogu da održe takva stanja svesti duže, a drugi ljudi ne?
– Zato što su oni prethodno očistili svest od svih mentalnih adresa. Oslobodili se svih želja i potreba. U tom čistom stanju svesti, odnosno u toj kvantno-koherentnoj superpoziciji njihove svesti nema nijednog dominantnog člana, mentalne adrese, ideje ili misli koja bi ga kočila. Očišćena svest im omogućava da ostanu u stanju superpozicije koja je kvantno-holografska i kao deo tog kvantnog holograma univerzuma dobija kompletnu informaciju o univerzumu. Obični ljudi to ne mogu jer daju prioritet čulnim informacijama i zato je većina ljudi ubeđena da takvi fenomeni ne postoje.
Šta je sa običnim ljudima?
– To što mi nismo svesni toga, ne znači da ne primamo informacije. Čak i kada se ne pojačavaju, one su prisutne na nivou našeg akupunkturnog sistema, odnosno svesti. Tu se nakupljaju i naš akupunkturni sistem vremenom postaje preopterećen štetnim informacijama. Naše zdravo stanje odgovara samo sadržajima koje smo imali u trenutku rođenja, ako smo tada bili idealno zdravi. Sve kasnije što smo dobili kroz interakciju upisivalo je nove informacije… A te nove informacije utiču na promene u našim ćelijama. Tako dolazi do psihosomatskih bolesti. Zato te nepotrebne, a štetne informacije treba da se čiste, kako bismo se vraćali u početno zdravo stanje, što jeste cilj svih metoda holistističke medicine.
Ako živimo u džinovskom kvantnom hologramu, da li imamo slobodu da nešto promenimo?
– Moj odgovor je – da. Nikakvih racionalnih mogućnosti nemamo, osim molitve kojom iznutra unosimo nove granične uslove. Spoljašnje intervencije više nema, bar koliko nauka danas razume univerzum. Bog je stvorio svet po zakonima prirode i prepustio ga samom sebi, uz mogućnost nas ljudi da molitvom menjamo granične uslove, pobuđujući spiritualne strukture kojima se molimo. To je Božje milosrđe, jer pokazuje da čovek, iako maleno biće, ima veliku moć. Mnogo veću nego što pretpostavlja.
Koja je uloga molitve u životu ljudi?
– Molitva menja stanje kolektivne svesti i može da promeni i menja evoluciju u prostoru i vremenu, čak i kvantno-holografskog univerzuma kao izolovane celine. Molitva unosi suštinski element slobode. Izvan molitve mi nemamo slobodu, ali ni mogućnost da menjamo evoluciju kolektivne svesti kao celine, pa indirektno ni naših individualnih svesti, jer smo deo te celine.
Potencirate i molitvu za neprijatelje?
– Molitva je obraćanje Bogu s ciljem rasterećenja i oslobađanja loših odnosa između dve ili više osoba. Sa takvim obraćanjem se u osnovi pobuđuju spiritualne strukture, odnosno kvantne strukture, koje omogućavaju međuljudsko rasterećenje i to – trajno. Poenta je u trajnom rasterećenju, jer ako bih nekom drugom tehnikom radio samo na sebi, samo bih trenutno izbalansirao svoj akupunkturni sistem. Međutim, opterećenje ostaje kod druge osobe kao mentalna adresa i ona će neprestano i nesvesno da uspostavlja lošu interakciju sa mnom. Zato, samo molitva za druge, pa i naše neprijatelje – menja stanje kolektivne svesti.
Naučni izazov 21. veka
|