Na periferiji Rožaja, varošice na severu Crne Gore, u ubogom sobičku stare, davno oronule i kao Sibir hladne kuće živi porodica nadničara i mučenika Gorana Vukosavljevića (42) koji, uprkos svakodnevnom nadničenju i velikoj želji da sa svojih deset prstiju izdržava šestočlanu familiju, jedva prehranjuje suprugu Marinu (35), ćerke Andreu (14), Anđelku (12) i Tijanu (10) i petogodišnjeg sina Bogdana.
Osim nemaštine i teških uslova za život bez vode, struje i toplog doma, siromašnog Gorana i njegovu suprugu Marinu razara još jedna velika muka i briga – njihov petogodišnji sin Bogdan boluje od opakog hidrocefilusa, teškog oboljenja mozga i nervnog sistema, ima i epileptične napade, ne hoda i ne govori, vidi samo 20 posto.
Brojne operacije
Razboleo se još u prvom mesecu života i sav svoj kratki vek proveo je po bolnicama. Do sada je hrabro izdržao čak 27 lakših i težih operacija, zahvaljujući dobrim ljudima iz Rožaja, a posebno komšiji Hajrizu Brčvagu koji živi u Nemačkoj, operisan je i u Istanbulu, ali se, uprkos svim silnim intervencijama, njegovo zdravstveno stanje nije ozbiljnije popravilo.
– Nakon povratka iz Turske Bogdan se prvi put osmehnuo, nama je to bila velika radost i prvi vidljiviji pomak nabolje, svi smo se radovali, a najviše njegove sestre. Još verujemo da za našeg Bogdana ima nade i da se za njega vredi boriti, mada smo puka sirotinja i bez igde ičega, naša borba se nastavlja – priča mališanov otac Goran koji, da bi Bogdanu obezbedio lekove i lečenje, a ostaloj deci knjige, odeću, obuću i hleb, kopa grobove za preminule Rožajce i ne odbija nijedan posao.
Trošni dom
– Svoj dom nemamo i živimo u jednoj sobici trošne i hladne kuće koju nam je iznajmio jedan dobri Rožajac, nemamo kupatilo, a umesto NjC šolje koristimo kofu od polikolora. Žalosno je što je tako, ali to je naš život, naša stvarnost i naša muka – dodaje Goran. On ističe da porodica dobija skromnu socijalnu pomoć i dodatak za Bogdanovu negu što često ne može da podmiri ni potrebe za pelenama i lekovima dečaka.
– Samo za jednu kontrolu u Podgorici potrebno nam je 60 do 70 evra, često pozajmljujemo, kad nam ponestane hleba i namirnica uzimamo ih na poček u lokalnoj prodavnici, dobri komšija nam uvek oprosti po polovinu duga, hvala mu do neba, hvala i drugim komšijama Rožajcima, mnogo su nam pomogli i imaju puno razumevanja za naše nevolje, pomažu nam dobri ljudi svih vera i nacionalnosti, bog neka ih čuva i nagradi – ističe ovaj siromašni gorštak sa severa Crne Gore.
Porodica Vukosavljević je radna, poštena, tiha i skromna, često svoju muku i tugu drže u sebi, pošto je nemoćna da sama pomogne svom bolesnom detetu i bar malo poboljša život ostale dece, nada se u pomoć države i dobrih ljudi, posebno iz dijaspore.
– Najveća želja nam je da pomognemo našem Bogdanu, da ga lečimo i izlečimo, svako poboljšanje njegovog zdravlja nama bi bila najveća sreća, mnogo bi nam značilo i kad bi nam dobrotvori pomogli da imamo bar jednu veću sobu s kupatilom u kojoj bi Andrea, Anđelka i Tijana mogle da se posle škole ugreju i na miru da pišu domaće zadatke, unapred se zahvaljujemo na svakoj pomoći – naglašava Goranova supruga Marina.
Pomoć od srca
Čim je saznao za nevolje porodice Vukosavljević, u Rožaje se iz Novog Pazara zaputio i poznati humanitarac Hido Muratović koji je, iako se tokom tridesetogodišnjeg humanitarnog rada svega nagledao, bio zapanjen uslovima i nemaštinom u kojoj živi porodica Vukosavljević. Poznati dobrotvor uručio je Goranu i Marini 500 evra, invalidska kolica i prvu pomoć u namirnicama i odeći, uz obećanje da će pozvati dobre ljude da im pomognu i da će uskoro ponovo doći.
– Novac je obezbedila dobrotvorka Jelena Pantelić iz Beograda, ovo nije prvi put da ova humana žena pomaže sirotinji u ovom kraju, hvala joj u ime svih starih, bolesnih i nemoćnih – ističe Muratović uz poziv dijaspori da pomogne porodici Vukosavljević.
Kontakt
Ko želi da čuje porodicu Vukosavljević može to učiniti posredstvom telefona +382 68229 593 i +382 68026 314, kontakt je moguć i posredstvom našeg Humanitarnog mosta i Hida Muratovića (064 330 3240)