Svačiji život je odiseja. I inspiracija za roman. Manje ili više uzbudljiv. Riznica uspomena, trezor tajni i izlog pouka koje mogu da budu korisne za sve one koji umeju da se uče na tuđim greškama.
Ispovest Novice Redića (47), rodom iz Mustapića kod Kučeva, zanimljiva je priča o hrabrom dečaku koji se sa nepunih 15 godina, naoružan odlučnošću i voljom, uputio u Italiju sa željom da pronađe svoje mesto pod suncem.
– Život je za svakoga nepredvidiva igra, nikad se ne zna gde će te sudbina odvesti i odvući. Putevi vode i odvode na četiri strane sveta. Život nije prema svakome milosrdan i darežljiv, to znam iz sopstvenog iskustva, ali uhvatio sam se ukoštac sa njim kao gladijator sa zveri i izašao sam iz arene kao pobednik. Nikome ne dugujem ništa, osim samome sebi. Sve što sam postigao i uradio – plod je mog mukotrpnog rada i truda. Zadovoljan sam, pre svega, time što sam osnovao vrlo mlad svoju firmu, radim za sebe, nemam šefa nad glavom, ne sanjam velike snove. Zadovoljstvo je u običnim stvarima, treba biti umeren i odmeren u svemu. To je ključ zdravog i normalnog života – priča Novica iz Vićence, koji je na Apeninsko poluostrvo stigao davne 1991. kada su se u našoj domovini dešavale tektonske promene.
Profesionalni moler
Novica je vrsni moler, ovim poslom se bavi od prvog dana dolaska u Italiju. Očigledno je da je Italija bila njegova sudbina. U novoj domovini je sa Sanjom svio porodično gnezdo i otac je troje dece. Sin Aleksa ima 26 godina, Adam 24 i Anđela 22. Aleksa i Adam rade, a Anđela studira u Torinu. S uzdahom otkriva da mu nije bilo jednostavno i prijatno ostaviti kućni prag i krenuti sam u svet. Odmah posle završenog osmog razreda, golobrad i maloletan zaputio se u Italiju kod rođaka, u nadi da će tamo naći posao. Priseća se dana kad ga je majka ispraćala na voz i kada su zamolili prijatelja da ih odveze do stanice, a on je odgovorio da nema vremena. Poneo je to sećanje na odlazak iz rodnog sela, kao gorčinu iz domovine.
Vreme leči sve
– Činilo mi se da neću nikada zaboraviti i oprostiti prošlost i taj detalj iz mog života, ali vreme leči svako ružno sećanje, kao i svaku pogrešnu reč. Shvatio sam da je ljudima lakše da izgovore reči koje ranjavaju nego one koje leče. Ali to sam shvatio vremenom, kad sam odrastao i sazreo, jer tada sam bio još dete. U Italiji sam morao da odrastem i da brinem o sebi. Od detinjstva do zrelosti bila je vrlo tanka granica. Trebalo je da rastem i da radim, a istovremeno da gradim svoju ličnost i budućnost. Imao sam veliki zadatak i nimalo jednostavan cilj pred sobom. Otac i majka su bili daleko, nisam imao ničiji oslonac i podršku, kao da sam bio sam na ovome svetu. Bili su prisutni rođaci, kod njih sam stanovao, ali oni nisu mogli da mi zamene roditelje.
– Gledam svoje troje dece sada i upoređujem sebe i njih i razmišljam: kako sam ja tada bio hrabar ili nesvestan opasnosti koje vrebaju na svakom ćošku, kako sam uopšte došao na takvu ideju da krenem u svet, ali bila su to drugačija vremena. Drugačije se živelo uopšte svuda. Ovo sada su različiti načini gledanja na život i na stvari, ovo je novi svet, rekao bih surov. Sad je sve to iza mene, sve teškoće sam prevazišao i mogu konačno da dam sebi oduška, pa tako u slobodno vreme družim se sa našim ljudima iz raznih društava, ali najviše sa prijateljima i zemljacima iz udruženja Vidovdan i “Vuk Karadžić” iz Trsta. Posećujem njihove priredbe i kulturne događaje i kad god mogu finansijski potpomognem oko snabdevanja majicama u vidu poklona za fudbalere naših klubova. Nedavno sam članovima Vidovdana iz Vićence, fudbalskom timu iz Arzinjana i članovima udruženja “Vuk Karadžić” iz Trsta poklonio majice – otkriva za “Vesti” naš sagovornik Novica Redić iz Vićence.
Srbija je ipak domovina
Novica ističe da odlično razume teškoće zemljaka na Zapadu. Veli da posle 33 godine u Italiji, u kojoj je faktički odrastao i sazreo, ne može da kaže da živi od uspomena, jer ih nema mnogo.
– Naravno, Srbija je moja domovina i koristim svaku priliku da kad god mogu idem u otadžbinu gde mi živi stari otac – kaže naš sagovornik.
Renovira apoteke
Novica trenutno renovira i kreči apoteke. Reč je o velikom lancu ovih farmaceutskih ustanova od Rima, Trsta, Bolonje, Udina, Modene, do Trenta, dakle, ima posla napretek. Uspešan je u svom zanatu, a ima i firmu koju vodi godinama, više od dve decenije i kad god našim ljudima zatreba njegova stručna pomoć, on se uvek odaziva svakome.
Radost su male stvari
– U malim stvarima je radost, svaka muka ima rok trajanja i svaki trud se isplati. To je moj moto koji me drži i daje snagu da istrajem, moj zamajac za dalje borbe. Mali snovi usrećuju, jer se ispunjavaju, a veliki su ponekad pogubni jer se ne realizuju, pa su ljudi iz razočarenja sposobni na sve. Zato je moj životni moto: sanjaj male snove i uživaj u plodovima njihovih ostvarenja – otkriva Novica Redić.
