"Institute of Bath and Boddž" je linija ručno pravljenih sapuna i krema za lice i telo čiji su sastojci prirodni i zdravi, namenjeni očuvanju vlažnosti kože.
Vezana za srpsku zajednicu
– Deo detinjstva sam provela u Beogradu, iako sam rođena u Americi, pa zato planiramo da uskoro sa Stefanom odemo u posetu Srbiji, što bi njemu bilo prvi put. Vezani smo za naše ljude i našu zajednicu, i tako će uvek biti – kaže Nada Stanojević-Abrahamson. |
– Ideja se rodila 2003. godine i sve do završetka moje magistrature nekako se sporo odvijala, ali kad sam magistrirala imala sam više vremena da razmišljam o detaljima, da istražujem način na koji ću praviti sapune, koja ulja su najbolja za primenu i kakvu ulogu imaju, da biram mirise, razmišljam o ambalaži. U to vreme sam sapun pravila za ukućane, za mamu i baku, a onda se jednog dana rodila ideja da bi to mogao biti dobar ručno izrađen sapun za prodaju.
Svesna je da je tržište skoro prezasićeno sličnim proizvodima, od kojih se mnogi reklamiraju kao prirodni, a daleko su od prirodnih i zdravih.
– Nauka je moj oslonac. I dalje sam vrlo ozbiljno i konstantno u istraživanjima, otkrivam šta je novo, šta je dobro i važno, kako se problemi rešavaju. Važno je da sapun ne oduzima vlagu koži i kad je ta osnova dobra, onda se posle samo razrađuju varijante. U Americi je sada nauka podeljena između onih koji su 100 posto za organske sastojke i onih koji nisu, ali mislim da je neophodno pronaći balans, sredinu na kojoj bi nastajali takođe dobri proizvodi koji ne štete zdravlju.
Ova mlada poslovna žena, naučnik i profesor nimalo nije uplašena mogućnošću da će proizvodnja prerasti njenu malu porodičnu manufakturu.
– To i želim svim srcem i stvarno ozbiljno radim na tome. Nemam nameru da proširujem lanac prodaje jer bi onda nastao problem s isporukom velikih količina proizvoda.
Velika podrška Nadi (ne samo moralna) je suprug Stiv, Amerikanac, za koga kažu da je najbolji srpski zet. On je vrlo vezan za našu kulturu i zajednicu i za Nadine proizvode je uradio kalupe, opremio prostorije za proizvodnju. Važna podrška stiže i od mame Dragane Manić, koja je uvek umela da prepozna Nadinu kreativnost i potrebu za istraživanjem, kao i otac Mile Stanojević, pa iako bi kćerku radije video u naučnom istraživanju, veruje da je na pravom putu uspeha. Dvogodišnji sin Stefan, koji govori srpski jezik, na prvom je mestu liste prioriteta, ali ipak majci daje vremena da se posveti i nauci i biznisu.
