Posle parlamentarnih izbora u Moldaviji, predsednik te zemlje Igor Dodon dobio je realnu vlast – formirana je proruska vlada koja se nalazi pod njegovom kontrolom, ocenjuje ruski portal „Vzgljad“, ali i navodi da je još uvek rano govoriti da li će se ta zemlja “okrenuti ka Istoku”.
Na čelo nove vlade izabran je Dodonov kandidat Jon Kiku, koji je u svom obraćanju obećao izbalansiranu spoljnu politiku, razvijanje odnosa kako sa Evropskom unijom tako i sa Zajednicom nezavisnih država, kao i učvršćivanje strateškog partnerstva sa Rusijom, ali i sa SAD.
Takođe, novi premijer je istakao neophodnost dobrosusedskih odnosa sa Rumunijom i Ukrajinom, kao u učvršćivanje Ustavom zagarantovanog položaja političke i vojne neutralnosti zemlje.
Međutim, pažnju analitičara odmah je privukao lik novog ministra odbrane – generala Viktora Gajčuka, koji je poznat javnosti po tome što se „divi zaštitnicima Donjecke Narodne Republike“, zbog čega se i pretpostavlja da će lako naći zajednički jezik sa svojim kolegama iz Moskve.
S druge strane, Ministarstvo inostranih poslova predvodiće Aureliju Čokoj, bivši moldavski ambasador u SAD, Nemačkoj i Kini i savetnik predsednika za pitanja nacionalne bezbednosti.
Za razliku od Gajčuka, kod njega nije primećeno iskazivanje rusofilskih emocija i smatra se običnim karijernim diplomatom, koji je zainteresovan za održavanje dobrih odnosa sa svim okolnim državama – i sa Rumunijom i sa Ukrajinom, kao i sa Rusijom.
Bilo kako bilo, konstatuje portal, centralne položaje nove vlade zauzeli su ljudi predsednika Dodona, što znači da on prvi put od svog izbora 2016. godine poseduje realnu vlast i mogućnost upravljanja zemljom.
Uprkos tome, dodaje se u članku, neophodno je razumeti da je ovde reč o izuzetno maloj i siromašnoj državi i da će se na bilo kakve promene veoma dugo čekati – glavno pitanje za Rusiju ipak ostaje pitanje njenih građana u Pridnjestrovlju, kao i pitanje vojnog prisustva u toj oblasti.
Moldavija je jedna od najsiromašnijih država Evrope, pod teretom korupcije i političke nestabilnosti. Ta zemlja između Ukrajine i Rumunije sa 3,3 miliona stanovnika ima teškoće da izađe iz političkih kriza, koje je redovno pogađaju zbog političko-finansijskih skandala nakon otkrića nestanka milijarde dolara iz kasa tri državne banke 2016.