Kroz ovakva testiranja istraživači pokušavaju da otkriju koliko ljudi kritički posmatraju svet, da li obraćaju pažnju na činjenice i koliko su sposobni da zapaze laž koja je vešto prikrivena u kontekstu pitanja.
Pitanje glasi:
Koliko je navodno, uoči velikog potopa, jedinki od svake vrste životinja Mojsije poveo sa sobom na Arku?
Razmislite dobro jer ovo nije samo pitanje iz brzog testa znanja – gnevni starozavetni bog kažnjava ljudsku vrstu poplavom gigantskih razmera i jedino suvo mesto na planeti je drvena barka koju talasi nose 40 dana, sve dok jedna golubica ne nagovesti kraj katastrofe.
Ako ste odmah, ili tokom opisa potopa pomislili na dva slona, dva majmuna, dve zebre… i odgovorili “2”, rešavate pogrešno pitanje.
Čitajte pažljivo!
Naime, ako ga pažljivije pročitate, možda ćete primetiti da je ono postavljeno pogrešno. Junak bibliijskog mita o potopu, koji je na Arci spasao živi svet, nije Mojsije već Noje, dok je Mojsije bio prvi koji je izveo narod Izrailja iz egipatskog ropstva.
Upravo ovo pitanje, sa sasvim banalnom greškom u imenu biblijskog junaka, korišćeno je u velikom broju psiholoških studija, a fenomen da je većina ljudi uopšte ne primećuje poznat je kao Mojsijeva iluzija. U originalnoj studiji iz 1981. pod nazivom “From words to meaning: A semantic illusion” čak 80 odsto ispitanika naselo je na ovaj trik.
Štaviše, u okviru ovog istraživanja, ispitanici su prvo pitani o tome ko je Noje, a ko Mojsije, da bi potom, uprkos tome što su prethodno tačno odgovorili, bili zavarani pitanjem s početka ovog teksta. Iluzija se javlja i kada su ispitanici upozoreni da je moguće da neka pitanja nisu tačno zadata (pokazan im je primer pitanja s pogrešnim imenom), kao i kad nema vremenskog ograničenja za razmišljanje o odgovoru.
Kroz ovakva testiranja istraživači pokušavaju da otkriju koliko ljudi kritički posmatraju svet, da li obraćaju pažnju na činjenice i koliko su sposobni da zapaze laž koja je vešto prikrivena u kontekstu pitanja. Uz navedeno, u istraživanjima se koriste i druga pitanja “sa greškom” kao što su: “Koje je nacionalnosti Tomas Edison, izumitelj telefona?” i “Šta je izgovorio Luj Armstrong kada je sleteo na Mesec?”
Moglo bi se reći i da ovakva istraživanja nisu etička budući da ispitivači podvaljuju ispitanicima koji to od njih ne očekuju. Međutim, upravo zahvaljujući njima saznajemo o metodama koje se inače koriste kao sredstvo manipulacije i širenja lažnih informacija. Ko zna koliko puta smo, koncentrišući se na odgovor, usvojili netačne tvrdnje iz pitanja o kvalitetu prehrambenih proizvoda, lekovima, kao i raznim drugim štetnostima i opasnostima.
Teoretičarke Elizabet Marš i Šarda Umanat definisale su 2014. godine pojam “zanemarivanje znanja” kao fenomen da nismo uvek u stanju da prizovemo i primenimo znanje koje već imamo, navodeći da je upravo Mojsijeva iluzija takav primer.
U poznatoj studiji objavljenoj 2000. godine u žurnalu “Psychological Science” navedeni su mehanizmi koji dovode do Mojsijeve iluzije – jedan je semantička sličnost (oba junaka, i Noje i Mojsije, su biblijski likovi), a drugi je izvesna fonološka sličnost (imena počinju slogovima Moj i Noj).
