Moje ovce kao da su gubave

0

Slavka sa stadom

Nastavlja se dvanaestogodišnja golgota Nikšićanke Slavke Adžović, tridesetšestogodišnje Romkinje, koja ne želi da s torbom i tojagom prosi po ulicama, već da radi i svojim poštenim radom obezbedi uslove za život, za sebe i desetočlanu porodicu koju izdržava.
Njeno stado od 200 ovaca i jagnjadi i krdo od desetoro goveda i konja još nije dospelo na pašu na neku od pustih planina oko Nikšića jer ova vredna i uporna devojka, odnosno njena porodica, nemaju nigde ni stope svoje zemlje, a vlast, ni lokalna ni republička, ništa ne čine da joj omoguće da izdigne i koristi neku od nepreglednih planinskih komunica na kojima sem zečeva, srna i divokoza već decenijama nije kročio papak pitome stoke.
– Moje ovce kao da su gubave, smetaju svima – jada se Slavka.
– Gde god se sa njima pojavim, nađe se neko da brani. Moje komšije su proletos podnele protiv mene prijavu inspekciji i komunalnoj policiji. Potpisali je predstavnici 13 porodica, samo tri nisu htele. Vele da im smeta smrad ovčijeg brabonjka, a ne žale se i ne traže inspekciju kad se izlije kanalizacija.

Slavka Adžović

Slavka je tražila od opštine Nikšić i Ministarstva poljoprivrede da joj omoguće da koristi pašnjake, komun na planini Krnovo, ili kojoj drugoj oko Nikšića, da koristi vodopoje onako kako ih koriste ostali, ali je sve do skoro ostajalo na obećanjima.Tek pre neki dan (izgleda na insistiranje iz Ministarstva poljoprivrede), opštinari su posetili Slavku i obećali da će joj pomoći i naći rešenje, omogućiti joj da izdigne na neku od okolnih planina i nesmetano napasa stoku:
– Moja porodica i ja nemamo mogućnosti da kupimo neko imanje ili platimo ispašu, ali mi nije jasno zašto mi ne omoguće da koristim državne pašnjake, a toliko ih je pustih i neiskorišćenih. Sve mi se ovo već smučilo, pogotovu što mi se čini da sve to neko pomalo i namerno radi, kao da nekome smeta što se jedna Romkinja opredelila da na ovaj način izdržava sebe i porodicu. Ako se ovako nastavi, ako se već do jeseni ne nađe neko trajno rešenje, ako mi država ne pomogne da obezbedim kakve-takve uslove i ne omogući da nesmetano uzgajam svoju stoku, istinski pomišljam da dignem ruke od svega, da sve rasprodam i smaknem, pa torbu na rame i na ulicu, onako kako je to radila i moja majka, i moja baba i kako je to uopšte u romskoj tradiciji – kaže Slavka.

Jača od vatre i vukova
Teško je nabrojati sve nevolje sa kojima se već godinama rve ova uporna devojka koja do sada nije stigla da se uda i oformi svoju porodicu. Samo u jednom vučjem piru pre koju godinu je izgubila tridestoro jagnjadi. Svojevremeno je uz pomoć opštine i nekih organizacija sagradila štalu od tvrdog materijala, ali je onda udario ogromni sneg, srušio štalu i ubio joj dvadesetak ovaca. Onda su joj jedna za drugom izgorele i dve štale koje je bila sklepala od dasaka, a Slavka sumnja da sve to nije bilo slučajno, da je nečija zlobna i zavidna ruka, možda, kresnula šibicu.
– Kad mi je pre tri-četiri zime sneg srušio štalu i naneo mi ogromnuu štetu, došla je komisija i rukovodioci mesne zajednice da vide. Posle mi poručili da su mi uplatili 120 evra pomoći. Nisam ni išla da podignem tu mizeriju, a uzalud sam tražila pomoć i kad su mi izgorele drvene štale – veli Slavka.

Dobrotvori
U svojoj nevolji Slavka ne zaboravlja, već do neba ističe sve one koji su joj na bilo koji način pružili ruku pomoći, kako je to, recimo, pre koju godinu učinio Miloš Odović iz sela Zagrad u Župi Nikšićkoj, koji joj je omogućio da izdigne i stoku napasa na katunu Konjsko:
– I nedavno su mi se javila dva brata iz Danilovgrada i ponudili mi da koristim njihovu kuću i imanje i jedan sa Glave Zete, koji mi nudi, pored ogromnog imanja, i nameštenu kuću i dve velike štale – hvali se Slavka.
– Žao mi je što ne mogu da spomenem imena tih plemenitih ljudi jer oni to ne žele, a svakako ću jesenas razmisliti o njihovim ponudama, jer Bjelopavlići nisu leti pogodni za stoku, velike su vrućine – priča Slavka.

 

POVEZANE VESTIVIŠE OD AUTORA

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here