Tokom zločinačke akcije etničkog čišćenja “Oluja” proterano je više od 220.000 Srba iz Hrvatske, a među njima bilo je i mnoštvo dece koja su kasnije postali srpski sportisti.
Zajedno sa svojim porodicama bežali su ka Srbiji i BiH, pokušavali da izvuku “živu glavu”, ali ni danas ne zaboravljaju šta se zaista desilo tokom akcije koju Hrvatska slavi.
Dvojica od njih su fudbaleri Zvezde Milan Borjan i Miloš Degenek koji je rođen 1994. u Kinu, a samo godinu dana kasnije majka i otac morali su da stanu u kolonu i izbave ga pre nego što bude kasno.
– Mnogo je teško, jer znajući da si izbegao iz rodng mesta i da ne možeš da se vratiš je dosta teško, Mnogo je ljudi izgubilo živote i treba da se obeležava svake godine godišnjica ovog pogroma. Ostavlja veliki trag na svima nama sve to što se desilo. Istorijski je momemnat to bio i sva deca, pa i moj sin treba da zna odakle mu potiče otac, gde se rodio i svi treba da znaju šta se tada desil, da se nikad ne zaboravi – rekao je Borjan.
Sa druge strane Degenek je bi beba kada je odlazio sa ognjišta.
– ‘Oluja’ nikad ne sme da se zaboravi! Nikad! Treba da se sećamo, da je obeležavamo. Mi Srbi nikad ne smemo da odgajamo našu decu da mrze neki drugi narod. Mi to i ne radimo. Igram za Australiju, a za njenu reprezentaciju igraju katolici, muslimani, pravoslavci… Sjajno se slažem sa svima – zaključio je Degenek.
Osim njih dvojice treba spomenuti, Aleksandra Marića bivšeg košarkaša Partizana i selekcije Australije, Predraga Šuputa, takođe košarkaša Partizana, Ognjena Dobrića igrača Crvene zvezde, zatim odbojkašica Marta Drpa i mnogi drugi.
Srpski sportista poreklom iz Knina Aleks Marić je rođen u Sidneju, pošto su njegovi roditelji otišli iz zavičaja mnogo ranije, međutim u “Oluji” mu je ubijen deda.
– Deda mi je ubijen početkom ‘Oluje’ u kući u Sonkoviću kod Šibenika. Njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su tek poslednjeg dana novembra 2012. iz zajedničke grobnice na lokaciji Sveta Mara kod Šibenika zajedno sa posmrtnim ostacima još 31 osobe.
– Nijedan rat ne može da se zaboravi ili da se pređe preko toga. Ne daj Bože nikom da doživi ono što je moj narod doživeo, da deli sudbinu moje porodice, rodbine, prijatelja… Jako me ljuti kada neki misle da je to bila šetnja Srba kroz neku šumu. Kao da se ništa nije dogodilo, a Hrvati, kao i svetski mediji, zaboravljaju koliko je hiljada Srba prognano sa ognjišta ili, još gore, koliko ih je ubijeno – pričao je pre nekoliko godina Marić.
