– Mikijevo stanje je i dalje isto, ni bolje, ni lošije. Oporavak se nastavlja, ali sporo napreduje. Ipak, mi smo optimisti i verujemo da će biti dobro. On sada hoda, ali ne oseća stopalo. Ah, ta kobna Jahorina, kad se samo setim šta sam preživela dobro sam ostala živa. Uvek sam brinula i strepela za njega, a sada, čini mi se drhtim nad njim kao nikad pre – iskrena je Nada.
Ona se nerado seća teških trenutaka, čak je u jednom trenutku mislila da je lekari lažu i da joj je sin mrtav.
– Znam da sam ovo već pričala, ali moram da kažem da je mom sinu život spasao doktor Slavko Ždrale, sa još dvojicom kolega dr Mirom Stojanovićem i Vjeranom Saratlićem. Doktor Slavko je završio smenu i krenuo kući u trenutku kada su Mikicu dovezli u bolnicu. Kad je video mladog čoveka, vratio se i dva puta ga vraćao u život iz kliničke smrti. Sin mi je skoro sasvim iskrvario, srce mu je stalo, pa su mu non-stop dodavali nove jedinice krvi. Postojala je i opcija da mu iseku nogu, ali je dr Ždrale odlučio da to ne urade, već da pokušaju da spoje nerve, što su na kraju i učinili.
Da li su vam pomogle kolege?
– Naravno, svi su me zvali i nudili pomoć Marinko Rokvić, Snežana Đurišić, Goca Božinovska i drugi. Marija Šerifović se ponudila da pošalje helikopter, ali su policija i vojska zatajili. Kad se samo setim koliko sam samo pevala i davala priloga policiji i vojsci, pa da mi tako vrate.
Koliko ste novca potrošili za njegovo lečenje tokom ovih godinu dana?
– Ne žalim za parama, jer bi svako od nas dao sve što ima da spasi dete. Ali, mnogo sam se razočarala u naše zdravstvo, koje je katastrofa. Ako nemaš pare, možeš da umreš! Sve sam morala da platim, a samo za banju sam dala 5.000 evra. Za godinu dana otkad je Mikica povrđen dala sam na desetine hiljada evra. A, čega sam se sve nagledala po bolnicama bolje da vam ne pričam.
Priča se da ste koristili i neke alternativne metode lečenja?
– Sve bih učinila za svoje dete, pa sam pomoć tražila i u alternativnoj medicini. Fizioterapeut Vojin iz Kruševca ga je podigao na noge. On, inače, leči dosta mojih kolega i deluje kao božji čovek. Ne uzima pare i zato verujem da je dobar, da od srca želi da pomogne ljudima. Kod njega sam se srela i Daču Ikodinovića, kome je takođe mnogo pomogao.
