Nakon završenog mašinskog fakulteta u Sarajevu Melita Jovančević se bavila dizajnom tehničkih sistema, da bi se nakon preseljenja u Australiju posvetila svojoj strasti – slikarstvu.
Njen umetnički put nije bio ni lak ni jednostavan, ali je bio ispunjen inspiracijom, obnovom i neprestanim učenjem. Kroz svoj rad, umetnica ne samo da deli svoju viziju, emocije i ljubav prema životu i prirodi, već i prenosi svoje bogato životno iskustvo, svoju povezanost sa korenima i svoju neiscrpnu kreativnost. Sve su to bili razlozi za razgovor za “Vesti”.
Kada ste počeli da se bavite slikarstvom i šta vas je inspirisalo?
– Crtala sam još kao dete. Sa terase našeg stana u Sarajevu, gledala sam kako sunce prolazi kroz krošnje drveća, pravi senu po travi i pesku. Pokušavala sam da upamtim svaki detalj. U detinjstvu sam provela puno vremena sa majkom koja me je uvela u svet mašte i umetnosti. Leti smo išli kod bake i tu sam imala vreme za sebe, a najlepše trenutke sam provodila na tavanu, preturajući po starim sanducima nalazila sam knjige, časopise i predmete iz nekog drugog vremena. Tako i danas, nailazeći na stare stvari, obnavljam te uspomene i koristim ih u mojim slikama.
Da li porodično poreklo ima uticaja na vaš umetnički rad?
– Da, definitivno. Moja familija je spoj različitih kultura. Bilo nas je sa svih strana. Po tatinoj liniji potičem direktno od Karađorđa, a po maminoj imam nemačke, češke i hrvatske krvi. Osećam da je ta povezanost sa istorijom i mojim korenima dodatno obogatila moj umetnički izraz i dodala dublji smisao mom radu.
Da li je život u Sarajevu oblikovao vašu karijeru?
– Sarajevo, gde sam provela 30 godina, je grad koji mi je omogućio da se razvijam kako u tehničkom, tako i umetničkom radu. Kroz rad u IRCA – Energoinvestu stekla sam osećaj prostora, što mi je kasnije pomoglo u umetnosti. A i grad sa svojom bogatom kulturom i istorijom, bio je i ostao nepresušna inspiracija za umetnike.
Kako ste prešli sa mehaničkog dizajna na umetnost?
– Iako sam profesionalno bila posvećena tehničkom dizajnu, moja umetnička strana je uvek bila prisutna. Preseljenjem u Australiju, dobila sam priliku da se aktivnije posvetim umetničkom stvaranju, što je bio proces samootkrivanja i obnove.
Kako je izgledao vaš umetnički put u Australiji?
– Tokom vremena, u Australiji sam počela da se intenzivnije bavim slikanjem. Osvojila sam prvu nagradu na takmičenju Rotari kluba, što je bio prelomni trenutak. Dobila sam mogućnost da u roku od godinu dana napravim samostalnu izložbu. Ta izložba je održana u Powerhouse Casula, pod naslovom “Dark and Light” (Svetlo i tama). To je bila izložba koja je dočarala kontraste u životu i prirodi. Kroz moje slike, posetioci su mogli da osete dinamiku svetla i tame, i kako se one međusobno dopunjuju. Postepeno sam postala deo umetničke zajednice “Affordable Art” a moj rad je počeo da dobija priznanja i priliku da se prodaje.
Ovde ste stekli diplomu za dizajn enterijera.
– Pohađanje Akademije za dizajn enterijera u Sidneju bilo je još jedno obogaćujuće iskustvo. Naučila sam mnogo o unutrašnjem dizajnu, što mi je omogućilo da dodam još jednu dimenziju svom umetničkom izražavanju.
Koji je vaš umetnički stil i tehnika?
– Da bih izrazila svoje viđenje sveta koristim različite tehnike, kao što su kreda, olovka, vodene boje, ulje na platnu, akrilik, pastele, alkoholna tinta. Rad u ovim tehnikama odražava moje razumevanje boja, nijansi i detalja, a inspirisan je i mojim viđenjem balkanskog nasleđa.
Koje delo smatrate svojim najvećim dostignućem?
– Teško je izdvojiti jedno delo, ali “Moj bosanski leteći ćilim” je slika koja mi je posebno draga. Kroz nju izražavam svoju ljubav prema domovini, istražujući motive i detalje naše kulture.
Kako vidite svoju umetničku budućnost?
– Planiram da nastavim da istražujem i kombinujem različite tehnike, da stvaram slike koje me ispunjavaju. Bilo bi mi drago da ljudi koji vide moja dela pronađu smisao mog rada.
Da li imate neki savet za mlade umetnike?
– Neka uvek slede svoje snove. Umetnost je putovanje, i važno je ostati veran sebi i svom izražaju, bez obzira na prepreke.
Podrška supruga Mladena
– Mladen je dugo je svirao violinu u narodnom orkestru jednog kulturno-umetničkog društva u Sarajevu. Njegova podrška mom radu proizlazi iz razumevanja koliko vremena i napora je potrebno za postizanje rezultata. Naša ljubav prema muzici i slikarstvu se prepliću, stvarajući harmoniju u našim životima – priča umetnica.
Ambasadorka lepote i kreativnosti
Melitina velikodušnost i posvećenost umetnosti čine je istinskom ambasadorkom lepote i kreativnosti u svetu umetnosti. Do sada je poklonila preko 200 svojih umetničkih dela, donoseći radost i lepotu u domove mnogih srećnih pojedinaca. Pored toga, mnoge njene slike su našle svoje mesto u privatnim kolekcijama ljubitelja umetnosti širom sveta. Stvorila je oko 1.000 slika, koje imaju jedinstvenu priču, emociju i viziju, a detalje možete saznati od same autorke pišući je na mjovancevic@hotmail.com.
Prva prodata slika
– To je bilo neočekivano i divno iskustvo. Kada sam se spremala za selidbu iz Sarajeva, jedna komšinica je poželela da kupi moje slike. Bila sam iznenađena i počastvovana da neko želi da ima moj rad. To iskustvo mi je dalo poverenje u talenat i volju da nastavim sa slikanjem – iskreno će sagovornica “Vesti”.
