Lekari se nadaju da bi lek protiv malarije mogao da pomogne u borbi protiv koronavirusa. No prejaka doza tog leka izaziva teške srčane probleme. U Brazilu je tako umrlo jedanaest pacijenata i testiranje je obustavljeno.
Dok traje rad na vakcini, naučnici širom sveta nadaju se da bi neki postojeći lekovi mogli da deluju protiv simptoma koje izaziva novi koronavirus. Poslednjih sedmica se velike nade polažu u hlorokin koji se decenijama koristi u suzbijanu malarije.
U laboratorijskim studijama u Francuskoj i Kini – doduše, na malom broju ispitanika – utvrđeno je da hlorokin može da spreči umnožavanje koronavirusa i smanji njegovu koncentraciju u slučaju teških simptoma. Iako su postojale sumnje, a moguće nuspojave nisu dovoljno ispitane, na mnogim mestima na svetu su otpočele kliničke studije sa ovim lekom.
U Brazilu je jedanaestoro pacijenata umrlo zbog jakih aritmija i oštećenja srčanog mišića koji su verovatno izazvani većim dozama hlorokina u kombinaciji sa antibiotikom.
Studiju koju je finansirala država vodio je Markus Laserda sa Tropskog instituta u Manau. Ukupno 81 pacijent podeljen je u dve grupe. Prva grupa je tokom pet dana dvaput dnevno dobijala po 450 miligrama hlorokina, druga grupa tokom deset dana dvaput po 600 miligrama. Ta doza je iznad preporuka kineskih naučnika i Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
Već nakon dva do tri dana su brazilski lekari primetili teške poremećaje srčanog ritma kod pacijenata kojima je davana veća doza. Šestog dana studije je umrlo jedanaestoro ljudi i testovi su prekinuti.
Nuspojave bile poznate
Još prošle sedmice su internisti u jednom kanadskom stručnom časopisu upozorili na opasnost aritmije, pogotovu ako se hlorokin daje sa antibiotikom. Prema tom tekstu, kombinacija lekova može da izazove i hipoglikemiju (veliki pad šećera u krvi), kao i uznemirenost, zbunjenost i halucinacije. Kod jačih doza, tvrdili su internisti, može da dođe do epileptičnih napada, kome i prestanka rada srca.
Deo problema sa hlorokinom moglo bi da bude to što je većina ljudi koji zbog korone razviju teške simptome znatno starija i bolesnija od pacijenata sa malarijom. Očito u toj rizičnoj grupi ovaj lek za malariju često ima teške posledice po srce.
Tokom studije u Manauu nije bilo paralelne placebo-grupe kako bi se uporedili tok bolesti i smrtnost. Zato je teško zaključiti kod koliko ljudi je hlorokin pretežno doprineo smrti. Posebno jer i antibiotik azitromicin, kod nas hemomicin, koji je bio deo terapije, takođe izaziva aritmiju. Pacijentima je davan i lek protiv gripa tamiflu, koji isto može da poremeti rad srca.
U Brazilu umrlo 11 ljudi kojima su davali hlorokin u kombinaciji sa antibioticima. PA IZBACITE ANTIBIOTIKE i napišite koliko ih je izlečeno sa upotrebom hlorokina. Deutsche Welle i nije neki pouzdani izvor informacija, kao da je medijima želja da nema leka osim vakcine koja će biti prisilna , sve u kombinaciji sa čipom kao dokaz da se čovek vakcinisao.
Molim da se komentari postave.
Nezeljeno dejstvo hidroksihlorokina na repolarizaciju srcanih komora poznato je decenijama, zbog njegove primene kod malarije I rheumatoid artritisa. Daju se manje doze od primenjenih u ovoj studiji, I one ne izazivaju to nezeljeno dejstvo. Zasto su u Vrazilu da ali velike doze za koje se zna da imaju to nezeljeno dejstvo. Koji je njihov motiv? Studija nigde nece moci da se publikuje osim na drustvenim mrezama jadnim licima da ih plasi I zbunjuje. Kome odgovara da se taj lek ne koristi? Poznat lekarima odavno I jeftin. Nalazi se u protokolu Svetske zdravstvene organizacije za lecenje bolesti izazvane Covid 19 od pocetak marta. To treba istraziti.