Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić izjavila je da je dobro što su predstavnici Beograda i Prištine potvrdili učešće na sastanku u Vašingtonu koji je zakazan za 2. septembar.
Prema njenim rečima, trebalo bi još sačekati šta će o tome reći specijalni evropski izaslanik Miroslav Lajčak i zvanični Berlin.
– Ne bi trebalo zanemariti sve moguće opstrukcije koje mogu da naiđu. Treba da vidimo šta će reći Lajčak, šta će reći Berlin. Poenta je da će u ovom periodu biti i zastrašivanja i istorijskog revizionizma o odnosima Srbije i Kosova, koji neće odgovarati istorijskim činjenicama i međunarodnim okolnostima. Bilo bi dobro da se što više elemenata, koji nisu predstavnici vlade i predsednika, homogenizuje oko neupitnih činjenica i interesa jačanja međunarodne pregovaračke pozicije Srbije – istakla je Milić.
Ona je podsetila da je Beograd i prošli put, kada je bio zakazan sastanak u Beloj kući, bio spreman ali su predstavnici Kosova otkazali učešće.
– Implementacija Briselskog sporazuma pokazuje koliko je Beograd odgovorniji u tim pregovorima za razliku od Prištine, i nadam se da će to zapadni partneri umeti da cene -smatra Milić.
Kaže da je ekonomski apsekt sporazuma jako bitan za dogovor Beograda i Prištine.
– Videli smo da elemenata ekonomije ima i u istorijskom sporazumu koji su postigli Izrael i UAE. Izrael i Emirati su poslednjih godina postali jako važni partneri Srbije, poboljšani su bilateralni odnosti. Mi smo pre neki dan čuli od ministra Dačića o značaju izraelskog nepriznavanja Kosova. Mogli smo da vidimo i na nedavno održanom onlajn samitu zapadnog Balkana, da i Nemačka i EBRD podržavaju incijativu mini-Šengena i ekonomskih sloboda, što će se najverovatnije realizovati na idućem samitu berlinskog procesa u Sofiji – kaže ona.
Milić naglašava da je to sve dobro, ali da ne bi trebalo zaboraviti da će ključni element sporazuma, koji mora da ima i političku i ekonomsku komponentu, biti bezbednosna komponenta.
– Mislim da istraživanja javnog mnenja ali i izjave naših visokih zvaničnika ukazuju da je za Srbiju ključno da na Kosovu ostane što duže. To je ključno i za srpsku zajednicu na Kosovu, koja je izložena velikim pritiscima. Za njih je jako doboro da Kfor ostane.U slučaju korekcije administrativne linije Kfor može da ostane i u onom delu koji kontroliše Beograd, što je opet garancija i za Albance na jugu Srbije kao i za Albance koji žive u tri opštine na severu Kosova – ukazala je Milić.
Smatra da kombinacijom kreativno-bezbednosnih i ekonomskih podsticaja može mnogoo da se postigne na način da Srbija zadrži svoju vojnu neutralnost i “da kontroliše procese i transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga, koje očito Amerikaci ipak podržavaju, na način da jača i svoje bilateralne odnose u oblasti odbrane i bezbednosti sa Amerikancima, što takođe istraživanja javnog mnenja pokazuju”.
