Ograničenje cena najvažnijih životnih namirnica, koje je propisala mađarska vlada u nastojanju da obuzda inflaciju, pokazuje ovih dana i svoje dobre, ali i loše strane. Mera zamrzavanja je građanima u kućnom budžetu svakako sačuvala ne malo novca, ali se sa druge strane ispostavlja da su zbog kontrolisanih cena već uočljivi poremećaji na tržištu hrane.
Stručnjaci predviđaju da će, ostane li ova vladina mera duže vremena na snazi, kabinet premijera Orbana morati da propiše i maksimalne količine proizvoda koje jedan potrošač može da kupi. U protivnom, postoji mogućnost ozbiljnog manjka osnovnih životnih artikala.
Državna intervencija u oblasti cena je već duže vreme vidljiva u lancima snabdevanja. Mark Macelka, direktor komunikacija u “Šparu”, jednom od najvećih trgovinskih lanaca, kaže za “Politiku” da je u njihovim prodajnim objektima prodato tri puta više pojedinih vrsta proizvoda nego što je to uobičajeno. Na primer, tokom leta su prodali ogromne količine šećera, koje su u normalnim okolnostima dovoljne za godinu dana, dok je prodaja krompira udvostručena od uvođenja gornje granice cena.
Povećana tražnja jeftine robe
On napominje da su mnoge prodavnice morale da uvedu ograničenja u količini kako ne bi ostale bez proizvoda. Samo u slučaju “Špara”, gubici se procenjuju na oko 10 milijardi forinti (24 miliona evra). Ograničenja cena, naime, uzrokuju povećanu tražnju jeftine robe i dovode do smanjenja prodaje proizvoda čije cene nisu ograničene.
Slično je i u lancu megamarketa “Ošan”, gde su zabeležili povećanje obima prodaje robe sa ograničenim cenama od 20 do 80 odsto. Oni su poslednji koji, primera radi, nisu ograničili količine jaja i krompira raspoložive jednom kupcu.
Zbog inflacije, potrošači očigledno nastoje da prilikom kupovine pronađu najjeftinije proizvode. Trgovci kažu da je došlo do povećanja broja transakcija, ali da u isto vreme ljudi kupuju manje tokom svake posete i najčešće posežu za onim artiklima koji se prodaju po promotivnim cenama ili su na sniženju. Ovakva situacija, kažu, čini i da dugoročni ugovori o uvozu, između trgovaca na malo i dobavljača, postaju sve nepovoljniji za prodavce.
Svi se uzdaju u božićne praznike
Ipak, svi se uzdaju u nastupajuće božićne praznike, kada građani obično izdvajaju više novca za kupovinu kvalitetnijih proizvoda, koje najčešće poklanjaju svojim bližnjima. Aktuelna statistika pokazuje da je u odnosu na prošlu godinu broj transakcija povećan za 34 odsto, ali je količina prodatih proizvoda ipak smanjena od osam do 10 odsto.
Čaba Baldauf, predsednik Mađarskog udruženja hotelijera i ugostitelja, objavio je zabrinjavajuće rezultate interne ankete koju je ta organizacija nedavno sprovela među svojim članovima. Prema njegovim rečima, oko 25 odsto vlasnika mađarskih hotela planira da zatvori svoje objekte do proleća zbog skoka cene energije. U intervjuu za mađarsku ATV televiziju, on je rekao da pružaoci hotelskih usluga već otkazuju dugoročne energetske ugovore sa kompanijama i lokalnim samoupravama.
Gabor Bali, stručnjak za energetiku, kaže da postoji mnogo vrsta takvih ugovora i da je u nekim slučajevima trgovcima dozvoljeno da menjaju cenu. Kao rezultat toga, na primer, grad Budimpešta će izgubiti niske cene struje iz sadašnjeg dugoročnog ugovora i sprema se da od januara električnu energiju kupuje po dnevnoj ceni.
Budimpešta menja vreme javne rasvete
To je razlog što će, kako najavljuje Gabor Kerpel-Fronijus, zamenik gradonačelnika, mađarska prestonica izmeniti vreme dekorativnog osvetljenja i javne rasvete. Štaviše, trgovci su sa hotelima raskinuli veliki broj ugovora u kojima je bila dogovorena fiksna cena struje, pa će od 60 do 70 odsto ovih potrošača
Strah od masovnog zatvaranja hotela i restorana
Pribojavajući se mogućeg masovnog zatvaranja hotela i restorana, vlada je ovom sektoru namenila finansijsku podršku od 30 milijardi forinti (73,5 miliona evra) u narednih šest meseci. Projekat će biti realizovan kroz oslobađanje malih i srednjih preduzeća u turističkom sektoru od plaćanja nekih vrsta poreza, rekao je šef Mađarske turističke organizacije (MTU) Peter Horvat.
On je izneo i podatak da je broj noćenja turista u Mađarskoj veći za trećinu u odnosu na prošlu godinu i da se kreće oko 33 miliona, od januara do oktobra ove godine. Očekuje se da će broj noćenja dostići 37 miliona do kraja godine, što je ipak nešto slabiji rezultat u odnosu na 2019. godinu. Mađarska turistička privreda tu godinu pamti kao do sada najuspešniju, sa ostvarena 42 miliona noćenja.
