Eventualno posredovanje Srbije i Hrvatske u pregovorima o budućnosti BiH utemeljeno je, kako u obavezama koje proizilaze iz Dejtonskog sporazuma, tako i zbog kulturoloških i etničkih veza koje ove zemlje imaju sa narodima koje u BiH žive. Posredovanje Turske opravdano je zbog uloge velike sile i uticaja na Bošnjake.
Ideju o uključivanju Srbije, Hrvatske i Turske, odnosno njihovih predsednika Aleksandra Vučića, Zorana Milanovića i Redžepa Tajipa Erdogana kao posrednika u razgovorima o budućnosti BiH izneo je predstavnik Srba u Predsedništvu BiH Milorad Dodik nakon sastanka sa turskim predsednikom.
Dijalog u BiH uz pomoć Srbije, Hrvatske i Turske
Nekoliko je razloga za uključivanje Srbije i Hrvatske u razgovore o budućnosti BiH, kaže politikolog iz Banjaluke Vojislav Savić.
Prvi je taj što su u BiH Srbi i Hrvati konstitutivni narodi – Srbija i Hrvatska treba da se brinu o svojim sunarodnicima; drugi osnov proizilazi iz obaveza koje su obe zemlje preuzele kao potpisnice Dejtonskog sporazuma.
Što se Turske tiče, ona bi, prema Savićevim rečima, mogla da igra ulogu zemlje koja može da izvrši uticaj na bošnjačku političku elitu koja ima kulturološki uticaj na Bošnjake, ali i kao velika sila na globalnom nivou.
„Ne može se reći da je Turska isto što i Srbija i Hrvatska, ali, ako je Bošnjacima potreban neki eksterni partner, kao posrednik ili kao adresa za verifikaciju njihovih interesa, onda mislim da to svakako može doprineti kvalitetu razgovora“, smatra Savić.
Uključivanje Srbije, Hrvatske i Turske u razgovore o budućnosti BiH ne mogu da isključe posredovanje i drugih sila, potpisnica Dejtonskog sporazuma, koji je, prema Savićevim rečima, okvir za razgovore. Savić tu pre svega misli na Rusiju i Sjedinjene države.
Dejtonski sporazum je ishodište pregovora
Prema mišljenju Milana Sitarskog iz mostarskog Instituta za društveno-politička istraživanja, svako posredovanje u dijalogu o budućnosti BiH je dobrodošlo, s obzirom na dugotrajne sistemske blokade koje onemogućavaju funkcionisanje vlasti na različitim nivoima. Iz toga proizilazi da je dijalog između dva entiteta i tri konstitutivna naroda nužan, kao i da je eventualno posredovanje Vučića, Milanovića i Erdogana dobrodošlo.
Međutim, dijalog ne može da se vodi kao da se piše po praznoj tabli – postoji Dejtonsko ustrojstvo BiH i razgovori o budućnosti te države moraju početi od duha Dejtonskog sporazuma. Ono što se u razgovorima ne može raspakovati je ustrojstvo BiH kao države sa dva entiteta i tri konstitutivna naroda.
„Pregovori mogu i treba da se vode oko toga kako da se spreče dalja izigravanja tog duha dejtonskog ustava tako što bi se, kao što se dosada više puta dešavalo, zaobilazilo predstavljanje konstitutivnih naroda i u Predsedništvu BiH i u Domovima naroda na državnom i na entitetskim nivoima. To je ono oko čega treba da se vode pregovori, a dobrodošli su svi međunarodni akteri“, napominje naš sagovornik.
Posredovanje Srbije, Hrvatske i Turske oko pitanja koja muče BiH već je legitimisano postojanjem dve trilaterale, dodaje Sitarski. Jedne, BiH-Srbija-Turska i druge, BiH-Hrvatska-Turska. To su, prema njegovim rečima, već uhodani mehanizmi komunikacije u koje bi mogli da se uključe i članovi Predsedništva BiH.
Međutim, zbog toga što Predsedništvo BiH ima, kako Sitarski navodi, krnji legitimitet, jer Hrvati ne priznaju Željka Komšića kao svog predstavnika u najvišem političkom organu BiH, potrebno je, možda u dijalog uključiti i druge aktere.
„Tako da bi trebalo, možda, umesto ili uz članove Predsedništva, uključiti i predstavnike Parlamentarne skupštine, to jest članove Kolegijuma oba doma, Predstavničkog i Doma naroda PS BiH“, ističe Sitarski.
Ipak, prema njegovim rečima, posrednici mogu da budu samo posrednici – odluke zavise od političkih faktora BiH i niodkoga više.
„Konačna odluka o bilo kakvom ustrojstvu ili preustrojstvu BiH na kraju mora biti delo ovdašnjih političara. U Ustavu BiH postoje jasno definisane propozicije kako se on menja u Parlamentarnoj skupštini – treba postići odgovarajuće dvotrećinske većine u oba doma i tu ne mogu pomoći nikakvi strani državnici u smislu da zamene parlamentarne stranke u državnom parlamentu“, zaključuje Sitarski.
