Mogu li Poljska i Mađarska biti izbačene iz EU?

EPA/Patrick Seeger

Zbog nedavne presude poljskog Ustavnog suda da su pojedini članovi povelje Evropske unije neustavni u toj zemlji, Francuska je upozorila Poljsku da bi mogla podleći sankcijama.

Da li Varšavi preti i izbacivanje iz EU, imajući u vidu da je francuski ministar za evropske poslove Klemen Bone Poljacima poručio da mogu i da napuste Evropsku uniju.
Bone je, naime, nagovestio da bi Poljskoj mogle biti uvedene sankcije, uključujući i finansijske, uz poruku da niko nikoga ne primorava da se pridruži Evropskoj uniji. „Evropa je suveren, kolektivni izbor. Možete je i napustiti, kao što smo to videli na primeru Bregzita“, rekao je Bone.

Nedavno je i Holandija saopštila da Mađarska više nema šta da traži u EU, tako da se lista kandidata za „šut kartu“ povećava.

Poljska i izbacivanje iz EU

Na pitanje, da li je uopšte moguće izbaciti nekog iz EU ili su ovo samo jalove pretnje, Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije odgovara odrično.

– Procedura dozvoljava samo suspenziju članstva, ali ne i isključenje iz članstva u Evropskoj uniji. Prema tome, mislim da te pretnje nisu utemeljene na pravu EU. Naravno da postoje načini da se država-članica koja krši neke osnovne vrednosti na kojima počiva Evropska unija udalji u smislu da njeni predstavnici ne učestvuju u radu međudržavnih organa, postoji i mogućnost izricanja finansijskih sankcija, kao i mogućnost uskraćivanja određenih sredstava iz budžeta ili uskraćivanja ove nove pomoći koju Unija dodeljuje za izlazak iz krize izazvane pandemijom kovida. To su, dakle, sve neke opcije koje postoje da bi se nekoj državi skrenula pažnja na to da ne poštuje osnovne principe na kojima je zasnovana Evropska unija, ali samo isključenje iz članstva nije moguće – objašnjava Zečević.

Sa pretnjama da bi mogla biti izbačena iz EU svojevremeno se suočavala i Mađarska. Iako to nije opcija, primećuje Zečević, sankcije ili suspenzija članstva u EU državama poput Poljske i Mađarske posebno bi teško pale.

– Oni deo svog budžeta praktično zasnivaju na pomoći i sredstvima koja dolaze direktno iz budžeta EU i praktično se razvijaju na taj način, a vrlo su im važna i sredstva Unije opredeljan za izlazak iz kovid krize jer je reč o milijardama evra. Zato se, naravno, i jako bune protiv tog povezivanja tih sredstava sa ovim pitanjem primata prava Evropske unije i principa na kojima je ona zasnovana – ocenjuje naš sagovornik.

Polemike povodom primata zakona EU

Mađarski premijer Viktor Orban je, komentarišući moguće sankcije Poljskoj u svetlu njene presude o nadmoći nacionalnog ustava, ocenio da primat zakona EU nije predviđen ugovorom o članstvu. Zečević napominje da je i ranije bilo polemika ovim povodom.

– Osnivački ugovori EU praktično su neka vrsta ustava Unije. To su najviši pravni akti, a pored toga postoji i zakonodavstvo EU kroz takozvane uredbe i direktive. Dakle, ove odredbe Povelje EU, odnosno ugovora o njenom osnivanju su, u suštini, neka vrsta ustavnih odredbi EU i uvek je stav da sve odredbe prava EU imaju prvenstvo u odnosu na nacionalno pravo jer se time obezbeđuje jedinstvo tržišta EU i uopšte jedinstvo unutar Unije. To je jedan federalni princip koji sada neke države-članice, naročito iz Istočne Evrope osporavaju i kažu da nema ničega iznad njihovog nacionalnog ustava koji je za njih vrhunska vrednost – napominje Zečević.

Primera radi, dodaje naš sagovornik, i u vrhovnim pravosudnim organima u Francuskoj, poput Ustavnog suda i Državnog saveta se raspravljalo o tome da li može biti nešto iznad francuskog ustava i da li neki zakoni koje je ta zemlja donela mogu biti poništeni jer su u suprotnosti sa pravom Evropske unije.

– To je, dakle, jedna dugotrajna rasprava upravo zbog te jedinstvene primene prava EU u svim državama-članicama, jer ako recimo jedna država-članica ne primenjuje neko ekonomsko zakonodavstvo, onda tu više nema jedinstva tržišta i to je problem. Zato je Sud pravde Evropske unije uvek insistirao na tome da treba priznati primat prava EU. Pravo Evropske unije uvek je iznad nacionalnog prava jer u suprotnom svaka država kasnije može da izvitoperi principe na kojima počiva Evropska unija ili ekonomsko pravo Unije i da kaže da to za nju ne važi, pa u tom slučaju više nema jedinstva tržišta niti jedinstvenih uslova poslovanja, a to je upravo cilj prava EU – primećuje ekspert.

Mogući ishod spora

Na pitanje kakav ishod spora Varšave i Brisela očekuje, Slobodan Zečević kaže da će se verovatno ići na traženje nekog kompromisa.

– Ova norma koju Poljaci osporavaju o što bližoj uniji među državama članicama je u stvari jedna federalna norma koja govori da je Evropska unija jedna dinamična organizacija, entitet koji teži ka što bližoj uniji, što znači da je federacija u nastajanju. To je poslednjih godina najveći spor jer je cilj Evropske unije bio da postanu federalna država. Danas se to osporava, ali treba imati u vidu da su poljski narod i rukovodstvo privrženi Evropskoj uniji. Više od 80% Poljaka je za to da zemlja ostane unutar EU, a i sama vladajuća partija Pravo i pravda nije za izlazak iz Evropske unije. U tome se Poljska razlikuje od Velike Britanije, oni i sami govore da neće pokrenuti „polegzit“, pa će sigurno biti posvećeni traženju nekog kompromisa u smislu da inkorporiraju to pravo EU u svoj nacionalni pravni poredak. To bi bilo jedno od mogućih rešenja, ali videćemo da li će Poljaci na to pristati – zaključuje Slobodan Zečević za Sputnjik.

Podsetimo, nakon odluke poljskog Ustavnog suda 7. oktobra, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je izjavila da ta presuda predstavlja pretnju temeljnim principima Unije i da Brisel neće dozvoliti Poljskoj da ugrozi vrednosti EU.