Nabavka vojnih transportera BRDM-2, ruski poklon oružanim snagama Srbije, i dalje izaziva oštre reakcije na Zapadu. Većina analiza neskriveno tvrdi da je to pokušaj Rusije da ojača svoj uticaj u Evropi, a da takva situacija može da proizvede novu krizu na Balkanu.
Upravo ovaj izraz iskoristio je bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi, general-potpukovnik Frenklin Ben Hodžis. On je ocenio da je isporuka ruskih oklopnih vozila Srbiji “pokazatelj težnji Rusije da stvori nestabilnost na Balkanu”.
– Više je nego jasno da nemaju interesa da pomognu Srbiji i njenim susedima da nađu mirno rešenje za izazove. Rusija će učiniti sve da spreči integrisanje Srbije i Zapada, uprkos želji miliona građana Srbije – rekao je Hodžis.
U tom tonu su i izjave drugih zapadnih komentatora. Među poslednjima je i tvrdnja potpredsednika Atlantskog saveta Dejmona Vilsona koji je poručio je da “zemlja koja ide u EU ne treba da prima naoružanje iz Moskve”.
On je na pitanje “da li time Srbija šalje signale Zapadu i kako vidi nabavku oružja”, rekao da je to štetno i neodgovorno, kao i da je to pokušaj da se oslabi normalizacija odnosa Beograda i Prištine.
– Put Srbije ka EU je kroz normalizaciju odnosa sa Kosovom, ne kroz rusko naoružanje, ne preko oružja iz Moskve. Sve dok je Kosovo otvoreno pitanje, videćemo ruske pokušaje, videćemo srpske igre, sve te neke kontroverzne odnose – izjavio je Dejmon Vilson za Glas Amerike.
Da li Srbija zaista “bode oči” činjenicom da oružje nabavlja i sa Zapada i sa Istoka i koliko bi dalje evropske integracije mogle da zavise od toga, pitanja su za istraživanje “Vesti”.
Relevantni vojni stručnjaci i analitičari, svako iz svog ugla, razjašnjavaju može li Srbija ostati neutralna, ali i kome smeta to što se Vojska Srbije modernizuje i jača svoje odbrambene kapacitete. Podsetimo, u nedavnoj analizi “Trka u naoružanju – Srbija protiv suseda iz NATO”, nemački “Bilt” navodi da težnja Srbije u osavremenjavanju svojih oružanih snaga uz pomoć Rusije može proizvesti “epslozivnu” situaciju u regionu.
“To je potencijalno eksplozivno – jer Srbija se oslanja na Rusiju, zemlju koja je u Ukrajini pokazala rešenost da oružanim nasiljem proširi svoju zonu uticaja”, piše “Bilt” koji svoju tvrdnju dokazuje činjenicom da je većina članica NATO, a iz bivšeg “istočnog bloka” počela da se drastično naoružava navodeći primer Poljske koja je uvećala svoj vojni budžet na 12 milijardi dolara godišnje, čime je jedna od retkih članica NATO koja izdvaja zacrtanih dva odsto BDP za odbranu.
Međutim, sagovornici “Vesti” to oštro demantuju.
Nekadašnji načelnik Generalštaba VS Branko Krga osporava tvrdnje da Srbija naoružavanjem iz Rusije u regiji pravi “eksplozivnu situaciju”.
– Ukoliko ne dođe do mešanja zlonamernih i potsticaja sa strane, nema uslova da dođe do bilo kakvog oružanog sukoba. Srbija se odredila kao vojno neutralna zemlja, ali to ne znači da ne osavremenjuje i ne osnažuje svoje oružane snage. To se ne čini da bi se bilo ko ugrožavao, već baš da se ne bi ušlo u nove oružane sukobe. Mnogo je verovatnije da bi do novih sukoba ili provokacija, koje bi se pretvorile u oružane sukobe, došlo u situaciji da je Srbija slaba. Svakome normalnom bi trebalo da odgovara da Balkan više nije bure baruta, a tu mislim i na predstavnike i analitičare velikih sila koji povremeno iznose sasvim suprotne analize – ističe Krga.
Baza u RS?
U analizi nemačkog “Bilta” se navodi da Rusija jača svoje prisustvo na Balkanu pre svega zbog činjenice da članice NATO iz regije poput Mađarske, Rumunije i Hrvatske, značajno povećavaju svoje vojne budžete.
“Kako to znači jačanje NATO u regionu, nije iznenađujuće što Rusija parira. Dok NATO u bivšoj Jugoslaviji računa pre svega na Albaniju, Kosovo i Hrvatsku, dotle se Rusija koncentriše na Srbiju i Republiku Srpsku, srpski entitet u Bosni. SAD na Kosovu imaju jednu od svojih najvećih vojnih baza – Kamp Bondstil. Rusija želi da u bosanskoj srpskoj republici napravi svoju vojnu bazu”, tvrdi nemački “Bilt”.
