Berlinsko Kulturno-umetničko društvo Zlatni opanak je posle duže vremena odlučilo da organizuje zabavu i to u malo modernijem ritmu koju su nazvali Najbolja klupska žurka uživo. Prednost što glasna muzika iz njihovih prostorija nikom ne smeta, ovoga puta je maksimalno iskorišćena. Prostor sa živom muzikom, bio je ispunjen i barskim stolovima, pa za igru uz muziku, nije moralo specijalno da se “ustaje” od stola, već je sve išlo spontano. Međutim, kada su ritmovi prerasli u temperamentna kola, kao što je Užičko ili Vlaško, stolovi su morali malo da se pomere, da bi svi kojima muzika više nije davala mira, mogli da opletu kolo.
Marko Musić nam saopštava utiske o prvoj poseti ovom klubu:
– Ovo je prvi put u prethodnih pet meseci, da sam uopšte izašao i ne kajem se. Preko nedelje puno radim i sa našim ljudima se viđam prilično retko. Za Zlatni opanak prvi put sam čuo od Nedeljka Kapetanovića, sa kojim zajedno radim na elektroinstalaterskim poslovima. U Berlinu sam tek od septembra prošle godine, a pre toga bio sam u Frankfurtu, iz koga smo došli ovde sa firmom na teren. Ja sam odlučio da ostanem i trenutno električnim instalacijama opremamo jedan veći šoping centar. Ranije sam živeo u jednom selu u okolini Vinkovaca. Došao sam sam. U Frankfurtu mi je bilo dobro, ali Berlin mi se sve više sviđa. Ovaj grad pruža mnogo više mogućnosti, jer je velik, ima mnogo više šansi za posao, za druženje i za sve ostalo. Ovde stičem stalno sve više prijatelja, mnogo više nego u Frankfurtu. I tamo je bilo dovoljno posla, ali su me radne obaveze ipak povukle u Berlin. Za oko godinu dana, koliko sam ovde, Berlin mi se toliko svideo, da bih želeo i ostati ovde. I moja devojka bi uskoro trebalo da dođe, a naravno, polako pravimo i neke dugoročne planove – priča ovaj vredni mladić.
Njegov kolega Nedeljko Kapetanović je već navikao na dobru atmosferu u ovom klubu.
– Moja deca već neko vreme igraju u folklornom ansamblu Zlatnog opanka. Sin će uskoro da napuni četiri godine, a ćerka ima sedam godina. Sada ih čuvaju baba i deda. Svake nedelje smo tu, kada je proba. Ja sam rodom iz Vareša, u Berlinu sam već 30 godina i sada sam poslovođa u firmi za postavljanje elektroinstalacija.
Nedeljkova supruga Anja Radišić, dodaje:
– Rođena sam ovde, inače moji roditelji su najpre živeli u Bosanskom Brodu, a onda u Slavonskom Brodu. Trenutno sam na obuci za kancelarijske poslove. Lepo je što možemo da se nađemo ovde sa našim prijateljima i provedemo uz narodnu muziku.
Na okupu tri generacije
Ovo zabavno veče, svojim prisustvom uveličao je i Vojkan Drašković, bez koga ranijih godina druženja uz folklor u Berlinu bila nezamisliva. Drašković, dugogodišnji rukovodilac folklora pri klubu “Vuk Karadžić – Braća Grim” nije krio oduševljenje atmosferom.
– Pravo otkrovenje i dobra prilika da se ljudi okupe posle ovako dugotrajne krize zbog korone i svih ograničenja koja nam ona donosi. Večeras se puno nas našlo ovde, praktično tri ili čak četiri generacije uživaju na jednom mestu, uz istu muziku i atmosferu. Naravno, preovlađuju mladi ljudi, što je svakako dobro, a i muzika je više njima prilagođena. Čujemo ne samo hitove narodne muzike, već ima i onih koji više naginju zabavnoj. Dobro je da se ovakva okupljanja što češće organizuju, a i da se ljudi upoznaju i sa ovakvim načinom zabave. Niz godina, navikli smo samo na pečenje i narodnjake, a ovo je nešto drugo. Postavljeni su stolovi za stajanje, što ljudima omogućuje lakšu komunikaciju, muzika je po njihovom ukusu, sve u svemu, čestitam Opanku na organizaciji – kaže Drašković.
On dodaje da je šteta što prostor nije veći, jer bi moglo bi mnogo više ljudi da dođe.
– Dobar glas daleko se čuje – kaže uz osmeh.
Uz prepoznatljiv osmeh kaže da radi dolazi na ovakva druženja.
– Godinama sam bio i organizator ovakvih manifestacija, ali ne bežim od toga da priznam da je moje vreme za organizovanje ovakvih svetkovina prošlo. Posle svega, zašto i ja da se malo ne zabavim, imam i ja dušu. Od kako sam prešao šezdesetu, imam čak i malo više vremena da se nađem na ovakvim manifestacijama. A ovo večeras je pravo mesto za druženje.
Provod do tri ujutro
Milka Kazalov je prethodni put na nekoj zabavi bila 8. marta 2020. godine. Jedva je dočekala prvu priliku da se ponovo nađe sa mnogo naših ljudi koji uživaju u narodnoj muzici. Na zabavu u Opanku stigla je s prijateljicom Nadom Udovč, Slovenkom.
Klupska žurka sa narodnom muzikom na neki način ju je vratila u rodni Čačak, gde se narodna veselja uvek daleko čuju i, kako kaže, dušu dodiruju. A uz njen istančan osećaj za dobru domaću atmosferu, nije propustila da uputi i prijateljsku kritiku:
– Generalno je bilo lepo, ali je repertoar pesama mogao da bude i bolji. Pevač Nele benda je odlično pevao, uz dobru svirku, pa me čudi zašto je muzika bila tako glasna i nije bilo mogućnosti da se gosti među sobom ispričaju. To obično primenjuju manje profesionalni bendovi, da prikriju svoje nedostatke, ali ovoj grupi to nije bilo potrebno.
Milka ipak nije propustila priliku da se uz pesmu i igru dobro provede sa društvom, do nekih tri sata ujutro i tako bar malo nadoknadi dugu pauzu od druženja u našim klubovima u Berlinu.
Uživala i Nemica Ana
Svoje utiske počela je na srpskom da nam saopštava i Ana Mitrović, ali se brzo ispostavilo da je ona rođena Nemica, pa je nastavak razgovora usledio na nemačkom.
– Meni se ovde veoma dopada atmosfera. Uvek sam sa ovim društvom i dobro se razumemo. Moj suprug je iz Opatije i godinu i po dana smo u braku, posle devet godina zabavljanja. On nažalost večeras radi u noćnoj smeni na poslovima montaže. Ja radim kao medicinska sestra, a kada odem u zavičaj mog supruga, mnogo toga mi se dopada, pre svega mentalitet, brojna prijateljstva i dobra hrana. Muzika mi se takođe dopada, kao i ovde večeras – naglasila je Ana.
