Ovako je to bilo. Statut Vojvodine, od nacionalne opozicije ocenjen kao secesionističko štivo, stigao je u ponedeljak, kasno popodne u Skupštinu Srbije. Dovoljno kasno da zbog rokova novinari štampanih izdanja, a oni su po pravilu nešto studiozniji, nemaju vremena da se u sporni tekst udubljuju. Prethodno je Čankov pulen Bojan Kostreš skupštinskim izveštačima izjavio kako konačna verzija Statuta ligašima ništa nije uskratila, te da su svi njihovi zahtevi ispunjeni. Između ostalog, i taj da je Novi Sad definsan kao glavni grad Vojvodine. Problem je bilo i tošto su i socijalisti, koji su se sa svojim amandmanima prijavili kod čika Borisa nakon neočekivanog susreta Čanak-Cvetković, takođe tvrdili da su sve njihove ispravke prihvaćene. I ona da je Novi Sad glavni administrativni centar pokrajine! Ko laže, a ko govori istinu? Ko ima veću težinu kod demokrata – Dačić il Čanak?
Ako rog laže, ne laže Statut. Ajde da pogledamo taj čl. 10. Već njegov naslov "Glavni grad AP Vojvodine" daje za pravo ligašima. U prvom stavu, međutim, progovara moć socijaliste Dačića – "Novi Sad je glavni administativni centar AP Vojvodine". Malo niže, u istom članu opet se daje za pravo Čanku – "Položaj Novog Sada, kao glavnog grada autonomne pokrajine, uređuje se …". Ko je u pravu? Obojica. Na sve to, socijalista Ružić, sa retorikom i krutim imidžom omladinskih funkcionera Saveza komunista, čudi se novinarima koji ga u neverici da čuju to što čuju, pitaju: "Govorimo li mi o istom dokumentu?"
Ne znajući da je Statut već stigao, ali vođena Kostrešovom tvrdnjom, koleginica iz RTS-a prilazi lideru socijalista Ivici Dačiću. Ministar je pozdravlja srdačno. Na "ti" su. Ona ga pita ko je u pravu? Dačić odgovara nonšalantno, sve u odlazećem hodu. U stilu "ne znam o čemu se radi", ali pretpostavlja da je reč o tehničkom propustu. A naslov? Pa, socijalisti i nisu podnosili amandmane na naslov!
Da koleginica sa javnog servisa kontradiktornost spornog člana nije objavila u udarnom Dnevniku RTS-a, verovatno i ne bi došlo do ekspresnog povlačenja Statuta na tehničku doradu. Možda bi autistični radikali i deesesovci ovu omašku primetili u potonjoj raspravi, kada Statut dođe na dnevni red, ali je moć medija taj proces značajno ubrzala. Šta god bila pozadina "propusta" ili "namerne greške", tek opozicija je nije dočekala spremno. A, mogla je "gađati" na aljkavost i neozbiljnost "žutih", mogla je DS optuživati za sluđivanje naroda, jer se ne libi da koaliciju drži na okupu, pa i po ceni ispunjavanja međusobno suprotstavljenih zahteva. Mogla je ismevati "evropsku" ekspeditivnost i sluđenost pokrajinskih demokrata nakon ko zna koje verzije Statuta. Ma, mogla je svašta.
Nešto od toga je u pismenoj izjavi pomenuo lider LDP-a Čedomir Jovanović, ali je zato ona opozicija koja je deklarativno protiv Statuta, ostala zatečena. Oglasio se Aligrudić i onako prepotopski kritikovao nakardnu najavu vlasti da će istog dana na dnevnom redu biti i Statut i Zakon o prenosu nadležnosti. "A to ne može biti", kažu bajni Vojini pravnici. Zakon mora da stupi na snagu, pa tek onda da se glasa o podzakonskom aktu kakav je Statut. A zašto je to važno? "Pa zato što ‘žuti’ to pitanje oko Vojvodine hoće da zbrzaju", opet će Vojini "mudraci". Priliku za kritiku koja im je promakla ispred nosa nisu mogli da "zajašu". Suviše je to bilo brzo za njih. Gotovo kao "ćira" u punoj brzini.
