Za samohranu majku invalida Tanju Radonjić iz Kotraže i njenog autističnog sina Đorđa, koji boluje i od Kronove bolesti, tračak svetlosti i nade stigao je proteklih dana na njihov kućni prag u vidu donacije od 200 dolara koju im je uputila Rajka Tarlać iz Sidneja zajedno sa Verom Aleksić. Koliko ih je samo ovaj dar usrećio, teško je opisati s obzirom na to s kakvom se teškom i sumornom svakodnevicom ova majka heroj bori i suočava.
Divim se Rajki i njenim prijateljima
– Verujte da se Rajki i njenim dobrim prijateljima divim. Takva dobrota i plemenitost su velika retkost. Mnogo je zvanih, ali malo izabranih. Često mislim na nju i često razmišljam odakle crpe snagu i volju da pomaže tolikom narodu, to zaista ne može svako. Hvala joj do neba što je mislila na nas i uputila nam svoju pomoć po već ko zna koji put. Njena pomoć nam je zaista došla u dobar čas. Da rešimo bar jedan deo muka i problema koji nas pritiska, a to su lekovi – iskreno će Tanja Radonjić, dodavši:
– Imam velikih problema sa nogom, a lekari još nisu sigurni da li da je još seku ili da je ostave. Ako je budu odstranili, biću na još gorim mukama, u bespuću gde smo. Zato pijem šaku skupih lekova, a neizvesnost zbog neplaćenih računa izaziva poseban strah. Račune redovno plaćam, ali u proteklih nekoliko meseci ne mogu jer onda nemam ni za lekove ni za hranu. Ne zna se šta je gore. Nije meni do mene, već do Đorđa. Zbog njega moram sve da istrpim. Ne znam ko bi ga posle gledao. Zato i ne dižem ruke od života, on je jedino što me drži i daje nadljudsku snagu.
Sve teže sa Đorđem
Crni oblaci nadvili su se nad Tanjinim životom i to bi bilo najblaže rečeno za sve ono kroz šta prolazi svakodnevno sa Đorđem, sa kojim sve teže izlazi na kraj. Nervoza, strah od onoga što ga muči, a ne ume da iskaže, stvaraju posebnu dozu agresivnosti od koje Tanja često strepi.
– Stalno se pitam šta sam Bogu zgrešila da se ovako mučimo, ali odgovor ne nalazim. Da budemo realni, ovo nije život već mučenje, ali nema mi druge. Moram sve da istrpim zbog Đorđa, majčinska ljubav ne poznaje granice. Teško je izaći sa njim na kraj, posebno u ovom periodu kad se ponaša poput malog deteta kome sam stalno potrebna da prinesem, odnesem, budem konstantno na usluzi i to sve sa tako reći jednom nogom. O agresivnosti je teško i govoriti. Nekada se bojim i da zaspim. Stalno sam na oprezu, ali to je moje dete, moja krv. Ne mogu ni da zamislim da ga dam u neku ustanovu, ne znam ni gde bi ga primili. To me proganja.
Istina, nije uvek bilo tako, ali za Tanju i njen život muka je postala veća kad ih je napustio Đorđev otac. U međuvremenu i ona je postala invalid, jer joj je pre nekoliko godina zbog bolesti krvnih sudova odsečena desna noga, a i druga noga je u sve gorem stanju. Njih dvoje žive od oko 200 evra mesečno, koje Tanja dobija od države za negu sina, ali taj iznos je samo kap u moru svega onoga što im je potrebno.
– Samo za lekove u ovom trenutku mogla bih da dam celo to primanje, a od čega onda preživeti? Često zbog nedostatka novca neke lekove preskočim da kupim za sebe, ali ne i za Đorđa. Pošto živimo u ovom zabačenom kraju za put do Čačka, do lekara, potrebno mi je najmanje 3.000 dinara, pa nekad živimo praktično od danas do sutra. Nemam nikog svog ko bi mi pomogao, a da radim nešto ne mogu. Taj voz je odavno prošao, zajedno s mojom snagom da se izborim za sve – iskreno će Tanja Radonjić.
Sve počelo bezazleno
Tanjini zdravstveni problemi počeli su, kako kaže, bezazleno.
– Vremenom su se pojavili nesnosni bolovi, a tkivo na nozi je počelo bukvalno da se raspada. Život su mi spasli lekari amputacijom noge do kolena, ali ostaje problem i s drugom nogom koja mi pričinjava sve više problema. U međuvremenu, zahvaljujući humanosti sveštenika Siniše Nikitovića koji je pokrenuo vajber grupu Dobri Samarićanin, prikupljena su sredstva za protezu koju koristim, ali koja mi pričinjava dodatne probleme jer mi ne odgovara zato što me žulja i otvara mi nove rane, koje su veoma opasne, pa je koristim samo kad moram. Ali, da mi nema nje, ne znam kako bih funkcionisala. Ne bih mogla ni do prodavnice za najosnovije da odem. Šta će biti sa drugom nogom, to samo dragi Bog zna, ali najveća moja muka i briga jesu sin Đorđe i razmišljanje šta će s njim biti ako se meni nešto dogodi – očajna je Tanja.
Kontakt za pomoć
Ko želi i može da pomogne Tanji da se izbori sa nedaćama koje su je ponovo zatekle, adresa je: Selo Kotraža, zaseok Pšanik, 32235, telefon: + 381 65 224 65 24, a broj tekućeg računa u Komercijalnoj banci: 205-9001020978600-25. Naravno, na usluzi je i Redakcija “Vesti”.
