Mnogo je šljama na estradi

Kompozitor Ljubo Kešelj (63) nedavno je napustio sednicu Saveza estradnih umetnika Srbije. Besan je i ogorčen zbog svega što se radi u organizacijama koje bi trebalo da štite prava muzičara i pevača. Kao predsednik
Izvršnog odbora Udruženja estradnih umetnika Srbije, pokušava da se izbori i da neke stvari postavi na pravo mesta.

Neću da ćutim: Ljubo Kešelj

 

– U Srbiji ima 30-ak udruženja estradnih umetnika od regionalnih udruženja do onih koja nemaju nijednog člana. U našem udruženju, čiji je predsednik Andrija Bajić, ima oko 1.500 članova od velikih zvezda kao što su Snežana Đurišić i Šaban Šaulić do Zvezda Granda. Savez okuplja razna udruženja i na sednici Saveta koju sam napustio bilo mi je muka od lobiranja. A čim postoji lobiranje, postoje i zakulisne radnje. Neka udruženja nemaju članove, ali imaju glas, pa je moje udrženje u startu preglasano. Kad sam video šta se radi otišao sam, jer je gore nego u politici! – kaže Kešelj.
x Zar zadatak Saveza udruženja nije da štiti interes članova?
– Ma koga boli briga! Važno je samo da se plaća članarina. Mi smo osnovali sindikat koji nam sada pije krv! Ljudi se bune, ali ako neko ne plati članarinu Savezu i Sindikatu, ne može da dobije licencu. Šta da vam kažem kada jedan čovek Dragiša Golubović ima četiri funkcije – on je predsednik Sindikata estradnih umetnika, predsednik Saveza udruženja estradnih umetnika, predsednik Skupštine saveza i predsednik izvršnog odbora. Zar to nije sukob interesa? Ne znam, ali ispitaću i po svoj prilici, protiv njega će biti podnete prijave.
x Šta su najveći problemi na estradi?
– Kad se država bori za opstanak koga je briga za estradu? Većina ljudi jedva preživljava, radi se za bakšiš po kafanama i na veseljima. A kad treba da se isplati bakšiš, najčešće se dešava da vlasnik kafane ili domaćin veselja pevače i muzičare jednostavno istera uz psovke i reči: "Marš napolje, bagro jedna!" Ali, to niko neće javno da prizna. Mnogo je šljama u muzičkom svetu, svašta se tu uguralo. Izgubili smo status estradnih umetnika i donacije grada zato što je u muzička udruženja ušao svako ko se toga setio i nije znao šta će drugo.
x Na koga konkretno mislite?
– Na stranu oni koji ne znaju da pevaju, a hoće da budu pevači. Ušli su tu i zidari, fizikalci, šoferi koji su dobijali licence i s muzičkim papirima odlazili su u inostranstvo da rade na građevinama. Isti ti ljudi su i u penzije otišli na osnovu staža koji su uplaćivali preko muzičkih udruženja. Nađeno je između 100 i 200 sumnjivih penzija koje su kuvari, zidari i šoferi dobili kao estradni umetnici. Ko je tu kome i koliko platio, boga pitaj.