U Zemlji izlazećeg sunca proteklih nedelja se rasplamsala debata o opravdanosti održavanja državne ceremonije, kojom bi se odala počast ubijenom bivšem premijeru Šinzu Abeu, koji je na državnom kormilu proveo blizu devet godina, više nego iko drugi u istoriji modernog Japana. Jedan od problema oko kojeg su podeljena mišljenja je i pitanje da li bi na nju trebalo pozvati ruskog predsednika Vladimira Putina.
Japanski mediji javljaju da je po najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, u toj državi 57 odsto građana protiv održavanja državne sahrane za tragično preminulog bivšeg premijera Šinza Abea, kojeg je 8. jula u gradu Nara tokom predizborne kampanje iz improvizovane sačmarice pogocima u rame i vrat na ulici usmrtio četrdesetjednogodišnji Tecuja Jamagami.
Abeova sahrana zakazana je za 27. septembar i njoj bi trebalo da prisustvuju visoke strane zvanice, poput bivšeg američkog predsednika Baraka Obame i aktivne potpredsednice Kamale Haris.
Japanski građani izražavaju otpor prema održavanju ceremonije u organizaciji države iz dva osnovna razloga.
Jedan je percepcija da su Abe i drugi visoki političari vladajuće Liberalno – demokratske partije iz njegovog okruženja bili u dodiru s religioznim kultom južnokorejskog porekla, poznatim pod nazivom “Unifikaciona crkva”, koji je u Japanu ozloglašen zbog velikih suma novca koje zahteva od svojih vernika.
Upravo je gnev zbog drastičnog siromašenja porodice i niza drugih ličnih tragedija uzrokovanih pristupanjem i iznuđenim donacijama koje je njegova majka dala toj religioznoj organizaciji, podstakao Tecuju Jamagamija da izvrši atentat.
Mržnju prema kultu koji je krivio za gubitak porodične kuće i ušteđevine, nemogućnost da studira i za samoubistvo bolesnog brata, preusmerio je na Abea, jer je ovaj jednom prilikom preko video – linka učestvovao na konferenciji koju je organizovala politička grupa sastavljena uglavnom od pripadnika “Unifikacione crkve”.
Abeov deda, koji je i sam bio premijer, takođe, ranih šezdesetih godina prošlog veka, čini se, sa naklonošću je prihvatio dolazak tada mlade religiozne grupe iz Južne Koreje i održavao veze sa njom zbog njene izrazito antikomunističke nastrojenosti koja mu je išla na ruku u to vreme kada su levičari imali značajnu podršku u društvu ostrvske carevine.
Raste otpor državnim počastima za Abea
I dok je u julu, neposredno nakon atentata, više od polovine građana bilo za to da Abe bude zvanično ispraćen na večni počinak u organizaciji vladinog aparata, sada, dve nedelje pred ceremoniju, situacija je obrnuta, pokazuje istraživanje koje je 9. ovog meseca sproveo javni televizijski servis “NHK”.
Na održavanje sahrane o državnom trošku sa odobravanjem gleda samo 32 odsto od 1.255 ispitanika, dok čak 57 procenata ima negativno mišljenje. Štaviše, čak 72 odsto anketiranih veruje da vlada nije u dovoljnoj meri obrazložila ideju da se Abeu odaju državne počasti.
Japanska javnost proteklih nedelja je kroz izveštavanje medija o vezama političara vladajuće partije s kontroverznom južnokorejskom sektom, kao što su korišćenje njenih japanskih pripadnika za agitaciju tokom političkih kampanja ili oslanjanje na njihov kolektivni glas, čini se, stekla utisak da je postojalo izvesno opravdanje za gore navedeno razmišljanje atentatora, zbog čega je porastao procenat građana koji se protive tome da Abe bude sahranjen uz državne počasti.
Ovo, uprkos tome što je on političar koji je najduže u istoriji japanske demokratije proveo na čelu države i što je pokrenuo više važnih ekonomskih i društvenih reformi, te ostavio značajan trag u međunarodnim odnosima.
Naime, u Japanu postoji veliki animozitet prema religioznim kultovima, koji seže još u šezdesete i sedamdesete godine kada se tada relativno nova sekta budističke orijentacije Soka gakkai (“Studijsko društvo za građenje novih vrednosti”) agresivnim propovedanjem i grubom regrutacijom brzo širila zemljom.
Zaziranje i strah od novih religija dostigao je vrhunac sredinom devedesetih nakon serije šokantnih, smrtonosnih zločina koje je izvršio hinduističko – budistički kult “Aum Šinrikjo”, od kojih je koordinisani napad bojnim otrovom sarinom na korisnike podzemne železnice u Tokiju u blizini vladinih zgrada, kada je nastradalo 13, a povređeno preko 6.000 osoba, bio najdijaboličniji.
Decenijama postoji i velik fokus medija na finansijske prevare koje vrše kultovi, pa je i najmanja veza sa njima pogubna po političare, uključujući tu i one koji pripadaju vladajućoj partiji, koja je od svog osnivanja 1955. godine u opoziciji bila samo pet leta.
Još jedan razlog zašto se više od polovine japanskih ispitanika suprotstavlja ideji da se Abeu oda državna pošta je i to što će taj događaj državnu kasu puno koštati u trenutku kada se ona sve više zadužuje zbog potrebe da subvencioniše energente i struju, i to nakon što je već kritično produbila svoj kolosalni javni dug i deficit budžeta zbog velikih izdvajanja za nadoknadu ekonomske štete prouzrokovane epidemijom kovida – 19.
Inače, razjedinjena i slaba japanska opozicija odmah po pogibiji Abea je iznela argument da bi održavanje sahrane u organizaciji države bilo štetno u smislu da bi se taj čin mogao protumačiti kao zvanično odobravanje Abeove politike koja je bila usmerena na menjanje tumačenja važnih pacifističkih odredbi ustava u svrhu jačanja armije i vojnog saveza sa SAD (što je bilo jasno odstupanje od decenija izrazito miroljubive politike), i čak predstavljati jednu vrstu deifikacije pokojnog premijera, koji je bio umešan u nekoliko korupcionih skandala.
Sa ili bez Putina?
Mediji u Japanu ovih dana debatuju i o tome da li bi na listu zvanica trebalo staviti ime ruskog predsednika Vladimira Putina.
Dok mnogi u državnom vrhu žele da se verno drže kursa strogog kažnjavanja Rusije zbog kršenja međunarodnog prava intervencijom u Ukrajini, što je za Zemlju izlazećeg sunca koja strahuje od kineskog napada na Tajvan i japanska ostrva u njegovoj blizini opasan presedan, ima intelektualaca i političkih komentatora koji smatraju da bi dolazak ruskog lidera na Abeov konačni ispraćaj stvorio uslove da se u neformalnoj atmosferi održe sastanci važni za zaustavljanje krvoprolića u Ukrajini.
Prisustvo Putina bilo bi korisno i za sam Japan, u smislu održavanja minimalnih političkih veza sa Rusijom, s kojom Tokio već decenijama pregovara o povratku svojih teritorija u južnim Kurilima, koje je na samom kraju Drugog svetskog zauzela Crvena armija.
Interesantno je da Abeova “državna sahrana” nije to u pravom smislu reči, jer je telo nastradalog bivšeg dugogodišnjeg premijera u skladu s budističkim običajem nakon bdenja kojem su prisustvovali isključivo porodica i najintimniji prijatelji kremirano još 12. jula, četiri dana nakon njegove pogibije, pa je zapravo pre reč o pomenu ili komemoraciji.
Iako sadašnji premijer Fumio Kišida, s obzirom na ubedljivu većinu koju njegova partija uživa u oba doma parlamenta ima veliki politički kapital, inflatorna kretanja, njegova odluka da Abeu ukaže počast kakva je gotovo isključivo rezervisana za preminule članove carske porodice i afera u vezi oslanjanja poslanika i ministara njegove stranke na logističku i glasačku pomoć kulta “Unifikaciona crkva” taj kapital lagano tope, pa i poverenje naroda u njega samog, sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, opada.
Zato se čini da bi državnom establišmentu najviše odgovaralo kada bi Abeov ispraćaj, zakazan za 27. septembar medijski prošao što je moguće tiše.
