Mnogi šišaju pevače

 

Kompozitor za sva vremena: Dragan Aleksandrić

 

Čovek na čijim pesmama je većina muzičkih zvezda izgradila karijere i zaradila milione jedan od najboljih autora novokomponovane muzike svih vremena. Nekada je samo od tantijema zarađivao milione i bio jedan od najbogatijih ljudi na estradi.

Ali, razvod, kocka i dugovi odneli su mu sve što je imao. Već godinama živi u iznajmljenom stanu sa suprugom Ljiljanom Bucalo i sinom Urošem i kao većina ljudi u Srbiji, jedva sastavlja kraj s krajem. Nedavno je sa Miroslavom Ilićem obnovio saradnju.

– Uradio sam za Miroslava više od 200 pesama. Ko bi mu bolje skrojio pesme nego ja, koji ga poznajem u dušu? Uprkos dugoj pauzi, odlično smo funkcionisali. Bilo mi je važno samo da me sluša. I da znate da me je slušao, za divno čudo. Omekšao je, postao je tolerantniji i lako je s njim se dogovoriti. Sad samo da vidimo kako će publika da reaguje – kaže Aleksandrić.

Traže li mladi pevači pesme od vas?
– Mnogi mi se javljaju, ali niko nije dovoljno ozbiljan da bismo odmah prionuli na posao. Festivali poput Grandovog ili Pinkovog me uopšte ne interesuje. Nedavno je održan festival Lira, tu sam pobedio i po ko zna koji put dobio priznanje Kompozitor za sva vremena. Ali, tu nema nikakvih para, nigde ih nema. A da ja idem na Grand, da mi tamo neko procenjuje da li je pesma dobra ili nije, ne pada mi na pamet.

Kako nigde nema para? A pesme koje ste uradili za Miroslava?
– Nema tu para kao što uzimaju Braja i kompanija. Oni pesme naplaćuju bar deset puta više od mene. Uzimam tek onoliko da me nije sramota, ili da nije sramota onoga ko plaća. Nisam đavo, ni gulikoža. Mnogo sam loš trgovac, a vreme je takvo da čovek mora da bude dobar trgovac, ma čime da se bavi. Pevači se danas pale na kompozitore koji ih deru. Misle, što skuplje, to više vredi. Da ne misli neko da sam ljubomoran što drugi šišaju pevače. Baš me briga, ispada lud onaj koji ovce ne šiša.

Koliko novca dobijate od SOKOJ-a na ime autorskih prava?
– Ne dobijam ni stoti deo onoga što mi pripada. Dobijam desetak hiljada evra godišnje za oko 2.000 prijavljenih pesama. Tamo radi ko šta hoće, uzima koliko ko hoće. Mene u životu teši samo to što se narod ipak vraća pesmama kakve ja stvaram. Ali, i to je džaba jer već godinama Pink i Grand diktiraju sve. Od RTS-a nema nikakve vajde, muzičke kuće su se pogasile, pa Pink i Grand nemaju nikakvu konkurenciju i mogu da rade šta hoće.