Misija predvođena Zuzanom Murgasovom zatražila je sastanak sa Sinišom Malim i on će se, prema saznanjima lista, krajem sledeće nedelje sastati sa delegacijom Fonda.
Povod za sastanak je bojazan vašingtonskih finansijera da se neki troškovi preliju na republički budžet, a time da se poveća deficit u državnoj kasi.
Jedan od opasnih presedana u vođenju fiskalne politike je to što su rebalansom budžeta predviđene subvencije za Gradsko saobraćajno preduzeće.
Formalno, reč je o neplaniranoj uplati gradu Beogradu. Suštinski, MMF to posmatra kao subvenciju. Za tu namenu predviđeno je dve milijarde dinara iz centralne kase.
Na ovaj rashod nedavno je upozorio i Fiskalni savet. Kako se navodi u njihovom izveštaju "novost u rebalansu je i da država subvencioniše lokalna javna komunalna preduzeća”.
Osim što ovaj rashod uvećava deficit Republike, on podriva i sistemski pristup finansiranja u državi, prema kome je lokalna samouprava nadležna za održivost lokalnih finansija, uključujući i lokalna javna komunalna preduzeća, upozorili su u svojoj analizi članovi Fiskalnog saveta.
Takođe, Svetska banka uradila je nedavno analizu o rezultatima poslovanja lokalnih javno-komunalnih preduzeća u Srbiji i tom prilikom upozorili da GSP dobija 60 miliona evra subvencija iz gradskog budžeta koje uglavnom troši na isplatu zarada i nabavku goriva.
Zvaničnike Fonda interesovaće svakako i projekat Beograd na vodi i to što će se do kraja godine iz budžeta potrošiti pola milijarde dinara za tu svrhu.
To, iz ugla budžetskih brojki nije veliki novac, ali će članovi Misije MMF želeti da čuju koliko će biti ukupan trošak za taj projekat. Procenjuje se da bi ti izdaci mogli da budu tri do četiri milijarde dinara.
Takođe, predmet razgovora sa Fondom biće i činjenica da izdaci za kamate i kredite čine petinu gradskog budžeta.
