Delegacija misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koju u poseti Srbiji predvodi Jan Kejs Martejn razgovarala je sa predstavnicima Privredne komore Srbije (PKS) o makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti, investicionom ambijentu i izazovima koji su pred srpskom ekonomijom zbog ukrajinske krize i globalnih poremećaja na tržištima.
Kako je istaknuto na sastanku, problemi sa kojima se suočava ekonomija EU najviše brinu i privredu Srbije, a to su uvoz i rast cene energenata i drugih sirovina, izvozni poslovi, lanci dobavljača i inflacija.
„Srbija deli sudbinu cele Evrope i evropskih kompanija i veoma je važno da se tačno sagledaju koje oblasti privrede su najugroženije, gde država može da pomogne da se kriza na lakši način prebrodi i šta može da bude alarmantno“, rekao je Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS, nakon razgovora sa predstavnicima MMF-a.
Na sastanku u PKS razgovaralo se o tome kako se srpska privreda nosi sa trenutnom krizom, kakve se posledice i uticaji očekuju na dosadašnji ubrzani ekonomski razvoj i rast BDP Srbije.
Misija MMF je prvi put zvanično sa predstavnicima PKS što je veoma važna poruka da žele da čuju i uvažavaju stavove naše privrede u ovom veoma specifičnom trenutku, istakao je Vesović.
Milun Trivunac, savetnik predsednika PKS ocenio je da je sa izvozne strane naš sektor poljoprivrede najviše pogođen, jer agrar učestvuje oko trećine u ukupnom srpskom izvozu na rusko tržište. Takođe, kriza u nabavci proizvoda hemijske i naftne industrije može imati veliki uticaj na sektor poljoprivrede posebno na mala i srednja preduzeća. Poskupljenje goriva, jednog od primarnih inputa u poljoprivredi će imati dalekosežne posledice i uticaj na proizvođačku cenu poljoprivrednih proizvoda, rekao je Trivunac i dodao da se u dijalogu sa Vladom Srbije i nadležnim istitucijama traže alternative i održiva rešenja.
Misija MMF-a u poseti je Beogradu povodom druge revizije aranžmana sa Srbijom koji je započet u junu prošle godine sa ciljem podrške daljem sprovođenju strukturnih reformi, makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti. Ovaj savetodavni aranžman sa MMF-om Instrument za koordinaciju politika (The Policy Coordination Instrument – PCI) trajaće do kraja 2023. godine i ne podrazumeva finansijsku podršku.
