MMF: Ekonomija Srbije pred izazovima

0

Nedavni događaji pokazuju da Srbija neće moći da se vrati pretkriznom modelu rasta, zasnovanom na visokoj potrošnji, niskim domaćim uštedama i slabom izvozu. Glavni izazov predstavlja preduzimanje strukturalnih reformi, orijenisanih na izvoz, predočio je MMF na svom Internet sajtu.

 

Javni sektor treba da smanji svoje visoke zahteve za sredstvima iz budžeta i da predvodi u realizaciji neophodne ekonomske traansformacije. Stoga budžet za 2010. treba da bude čvrsto u skladu sa ciljem deficita od četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), stavljajući akcenat na ograničenje potrošnje.

To bi trebalo da oslobodi prostor za javne investicije od ključnog značaja, pri čemu bi socijalni izdaci bili zaštićeni, ukazao je MMF i dodao da će dalji koraci za uobličavanje te strategije biti precizirani u razgovorima tokom sledeće revizije.

Jeger je ukazao da je ohrabrujuće to što ekonomija Srbije počinje da se oporavlja, uz pomoć stabilizacije globalne ekonomije i jake privrženosti stranih banaka Srbiji.
MMF prognozira da će BDP Srbije u 2010. i 2011. zabeležiti umereni rast od dva, odnosno tri odsto i ocenjuje da se inflacija u Srbiji smanjuje u skladu sa ciljevima.

Zvaničnici MMF su takođe razgovarali o mogućnostima za dalje monetarno labavljenje i razmotrili mogućnosti za smanjenje visoke "evroizacije" Srbije.

Misija MMF, sa Albertom Jegerom na čelu, održala je razgovore sa vlastima Srbije od 9. do 23. februara u okviru treće revizije stend-baj aranžmana sa Srbijom od 2,9 milijardi evra, koji su obe strane ocenile kao najuspešnije do sada.

Jeger je po okončanju tih razgovora izjavio da su misija MMF i vlasti Srbije postigli sporazum koji još treba da odobri bord direktora te institucije. On je rekao da očekuje da bi bord MMF mogao razmotriti zahtev za odobravanje tog sporazuma krajem marta.

Odobravanje sporazuma bi omogućilo Srbiji da u aprilu povuče treću tranšu od 350 miliona evra, radi podrške deviznim rezervama Srbije.

Jeger je ocenio da Srbija dobro napreduje u ostvarivanju svoje reforme – svi ključni kvantitativni ciljevi su ostvareni, uključujući cilj fiskalnog deficita koji je u 2009. iznosio četiri i po odsto BDP.

Progres je takođe učinjen u strukturalnim oblastima, kao što su reforma penzionog sistema i donošenju zakona o fiskalnoj odgovornosti.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here